Kaja Peterson iz predstavni\u0161tva SEI-a u Tallinu posjetila je Bosnu i Hercegovinu 2017. godine,\u00a0 gdje je kao \u010dlanica grupe me\u0111unarodnih stru\u010dnjaka u\u010destvovala u pregledu stanja okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine UN-a. U ovom intervjuu govori o tome za\u0161to se provodi ovaj pregled i o svom iskustvu u okviru ovog procesa.<\/p>\n
P:<\/strong> Nedavno ste boravili u Bosni i Hercegovini kao \u010dlanica tima za pregled stanja okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine UN-a u BiH.\u00a0 \u0160ta je zapravo pregled stanja okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine?<\/p>\n KP:<\/strong> Pregled stanja okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine ili pregled stanja periodi\u010dno provodi Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE) za partnerske dr\u017eave koje nisu \u010dlanice OECD-a. Inicijativa dolazi od samih dr\u017eava koje se obra\u0107aju UN-u i zaklju\u010duju bilateralni sporazum.<\/p>\n Preglede provode timovi nezavisnih stru\u010dnjaka koji razmatraju odabrane sektore (dogovorene izme\u0111u vlade doti\u010dne dr\u017eave i UN-a). U slu\u010daju Bosne i Hercegovine prioritet je bio transpozicija propisa EU u oblasti okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine.<\/p>\n Obzirom na ovo, svaki izvje\u0161taj o pregledu stanja je u izvjesnoj mjeri jedinstven, iako postoji utvr\u0111ena standardna struktura za preglede kao i za izvje\u0161taje, kao \u0161to su poglavlje o politici, o provo\u0111enju zakona, o stanju razli\u010ditih oblasti okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine. Nedavno su dodata poglavlja o klimatskim promjenama i ciljevima odr\u017eivog razvoja (SDG).<\/p>\n Osnovna pitanja koja se postavljaju prilikom pregleda su: \u0161ta se promijenilo od posljednjeg pregleda (koji je u konkretnom slu\u010daju proveden 2010. godine) i koje korake je dr\u017eave preduzela s ciljem provo\u0111enja preporuka iz prethodnog izvje\u0161taja?<\/p>\n P:<\/strong> U \u010demu se ogleda va\u017enost ovog procesa pregleda?<\/p>\n KP:<\/strong> Kao i svaki proces eksterne revizije, ovaj pregled doti\u010dnoj dr\u017eavi osigurava objektivan uvid u aktivnosti koje provode u oblasti okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine.<\/p>\n P:<\/strong> \u0160ta je bila Va\u0161a uloga u timu za pregled stanja?<\/p>\n KP:<\/strong> Svaki \u010dlan\/ica tima zadu\u017een je za jedan dio izvje\u0161taja o pregledu stanja. Ja sam bila odgovorna za poglavlje o izdavanju okolinskih\/ekolo\u0161kih dozvola, procjenu okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine i provo\u0111enju zakona u ovoj oblasti.<\/p>\n P:<\/strong> Kako je proces pregleda izgledao u praksi?<\/p>\n Misija u Bosni i Hercegovini je trajala 10 dana i u okviru ove misije su obavljeni razgovori sa mnogim slu\u017ebenicima\/cama u razli\u010ditim dijelovima dr\u017eave. Obi\u0161li smo prili\u010dno mnogo mjesta kako bi smo razgovarali sa slu\u017ebenicima\/cama u ministarstvima, relevantnim agencijama i inspektoratima.<\/p>\n Zadatak je bio slo\u017een i zbog same \u010dinjenice da se Bosna i Hercegovina sastoji od tri entiteta: Federacija Bosne i Hercegovine, Republika Srpska i mala jedinica Br\u010dko distrikt Bosne i Hercegovine. Sve tri jedinice imaju svoje politi\u010dko rukovodstvo i razli\u010dit sistem uprave i pravni sistem.<\/p>\n Morali smo uzeti u obzir i razlike izme\u0111u razli\u010ditih regija, koje su posebno izra\u017eene u pogledu zakona i razli\u010ditih institucija koje ih provode.<\/p>\n P:<\/strong> Veoma ste aktivno uklju\u010deni u rad na provedbi ciljeva odr\u017eivog razvoja (SDG) u Estoniji. Na koji na\u010din se ovi ciljevi razmatraju u procesu pregleda?<\/p>\n KP:<\/strong> Na primjer, u poglavlju za koje sam bila zadu\u017eena, UNECE je od mene tra\u017eio da posebnu pa\u017enju obratim na cilj 12, odr\u017eiva potro\u0161nja i proizvodnja. To je zna\u010dilo da treba ocijeniti koje institucije u BiH su nadle\u017ene za ekolo\u0161ke oznake ili ozna\u010davanje proizvoda prema Sistemu ekolo\u0161kog upravljanja i revizije EU (EMAS). Sve u svemu, to je zna\u010dilo sagledavanje mehanizama za realizaciju ciljeva odr\u017eivog razvoja sa institucionalnog stanovi\u0161ta.<\/p>\n P:<\/strong> Koji su naredni koraci?<\/p>\n KP:<\/strong> UNECE \u0107e pregledati nalaze grupe stru\u010dnjaka, koherentnost i uskla\u0111enost poglavlja. Nacrt se zatim ponovo \u0161alje nama na pregled, a zatim doti\u010dnoj dr\u017eavi radi izmjena i ispravljanja gre\u0161aka. Sve u svemu, pregled je dugotrajan proces. Po pripremi kona\u010dnog dokumenta u Bosni i Hercegovini \u0107e biti organizovana konferencija za medije na kojoj \u0107e biti predstavljeni zaklju\u010dci pregleda. Sam izvje\u0161taj se postavlja na stranicu UNECE website<\/strong><\/a>.<\/strong><\/p>\n P:<\/strong> \u0160ta se mo\u017ee nau\u010diti u\u010de\u0161\u0107em u pregledu?<\/p>\n KP:<\/strong> Uvijek je interesantno pratiti evoluciju pitanja okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine u jednoj zemlji. Svako obi\u010dno poredi datu situaciju sa situacijom u svojoj zemlji ili na nivou EU, gdje je stanje u razli\u010ditim oblastima okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine prili\u010dno sli\u010dno u razli\u010ditima dr\u017eavama \u010dlanicama, za razliku od socijalne ili poreske oblasti.<\/p>\n U procesu pregleda, slu\u017ebenici su nam tako\u0111er govorili o transpoziciji propisa EU o oblasti okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine u njihov sistem, koja se odvija u okviru nastojanja BiH da postane \u010dlanica EU. Generalno smatram da je pregled najva\u017eniji podsticaj da se u jednoj dr\u017eavi da prioritet pitanjima okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine. Ali, s druge strane, jo\u0161 mnogo toga treba uraditi, naro\u010dito s obzirom na slo\u017eenu strukturu uprave ove dr\u017eave.<\/p>\n Autor teksta:<\/em> Kaja Peterson iz predstavni\u0161tva SEI-a u Tallinu posjetila je Bosnu i Hercegovinu 2017. godine,\u00a0 gdje je kao \u010dlanica grupe me\u0111unarodnih stru\u010dnjaka u\u010destvovala u pregledu stanja okoli\u0161a\/\u017eivotne sredine UN-a. U ovom intervjuu govori o tome za\u0161to se provodi ovaj pregled i o svom iskustvu u okviru ovog procesa. P: Nedavno ste boravili u Bosni i Hercegovini […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2590,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[63],"tags":[81],"class_list":["post-2715","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti","tag-sustainable-development-bs"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2715","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2715"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2715\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2590"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2715"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2715"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2715"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nHelen Saarniit<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"