{"id":4610,"date":"2021-03-30T12:59:17","date_gmt":"2021-03-30T11:59:17","guid":{"rendered":"https:\/\/esap.ba\/?p=4610"},"modified":"2021-03-30T12:59:17","modified_gmt":"2021-03-30T11:59:17","slug":"pitanja-okolisa-u-evropi-razmjena-saznanja-i-iskustava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/esap.ba\/bs\/pitanja-okolisa-u-evropi-razmjena-saznanja-i-iskustava\/","title":{"rendered":"Pitanja okoli\u0161a u Evropi – razmjena saznanja i iskustava"},"content":{"rendered":"

“Nemojte ponoviti na\u0161e gre\u0161ke; u\u010dite od nas i iskoristite na\u0161e iskustvo da postignete vi\u0161e.” Ovo je bila najva\u017enija poruka od predstavnika\/ca ministarstava, NVO i nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog sektora, agencija za okoli\u0161 i drugih stru\u010dnjaka\/kinja koji su se okupili na nedavno odr\u017eanoj seriji webinara. Ovi u\u010desnici\/ce su govorili o iskustvu nekoliko razli\u010ditih dr\u017eava \u010dlanica EU u rje\u0161avanju problematike okoli\u0161a. \u00a0<\/em><\/p>\n

\"\"
Zaga\u0111enje zraka u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Fotografija: Jasmin Agovic<\/figcaption><\/figure>\n

Bosna i Hercegovina (BiH) jo\u0161 uvijek nije \u010dlanica EU. Ipak, provodi aktivnosti s ciljem uskla\u0111ivanja pravnog i institucionalnog okvira sa politikama i strategijama Evropske unije. Trenutno BiH priprema Strategiju i Akcioni plan okoli\u0161a, pod nazivom ESAP BiH 2030+, koji \u0107e nadle\u017enim institucijama ponuditi konkretne mjere nu\u017ene za unapre\u0111enje situacije u oblasti okoli\u0161a i dru\u0161tvenoekonomske situacije. Na dugoro\u010dnom planu \u0107e ovaj dokument doprinijeti naporima BiH da postane \u010dlanica Evropske unije.<\/p>\n

Serija webinara u okviru projekta ESAP BiH 2030+, koji su odr\u017eani u protekle tri sedmice, okupila je aktere iz cijele EU na osam online sastanaka organiziranih po tematskim oblastima o razli\u010ditim aspektima za\u0161tite okoli\u0161a. Ovi su webinari u\u010desnicima\/ama pru\u017eili mogu\u0107nost da govore o va\u017enim saznanjima i iskustvima koje su stekli u ovim oblastima, kao i platformu za uzajamnu podr\u0161ku u procesu provedbe propisa iz oblasti okoli\u0161a. U nastavku su navedene neke od najva\u017enijih poruka iz ovih iskustava.<\/p>\n

U reformi zakona, krenite od nule – iskustvo iz Hrvatske<\/strong><\/h2>\n

Alida Ban Pavlovi\u0107, pravna stru\u010dnjakinja iz Zagreba, na webinaru je govorila o koncesijama za kori\u0161tenje vode. Objasnila je kako su nedavna nastojanja Hrvatske da transponira Okvirnu direktivu o vodama EU u doma\u0107e zakonodavstvo, zbog izostanka me\u0111usektorske saradnje bili iscrpljuju\u0107i za vlasti ove zemlje kako u finansijskom smislu tako i na nivou ljudskih kapaciteta, zbog \u010dega je na kraju transpozicija postala veoma nasumi\u010dna. Jedan od klju\u010dnih problema je bio to \u0161to nadle\u017eni organi nisu posvetili pa\u017enju uspostavljanju i unapre\u0111enju pravnih instrumenata. Iako je zemlja uspjela u dovoljnoj mjeri uskladiti propise, nije imala institucionalni kapacitet da ih kasnije i provede. Proces je stoga na kraju bio veoma skup. Gledaju\u0107i unazad, navela je Pavlovi\u0107, bilo bi mudrije da su se razli\u010diti relevantni sektori udru\u017eili i krenuli od po\u010detka.<\/p>\n

“Budite mudri i u\u010dite iz gre\u0161aka koje su napravljene u Hrvatskoj. Moj iskreni savjet bi bio da na samom po\u010detku osigurate da imate ispravne definicije iz EU direktiva. Nastojte pojednostaviti i usvajati nove zakone umjesto da poku\u0161avate iskrpiti stare propise.” – Alida Ban Pavlovi\u0107<\/p><\/blockquote>\n

\"\"
Javno komunalno preduze\u0107e za vodu u BiH. Fotografija: Jasmin Agovi\u0107.<\/figcaption><\/figure>\n

Od ranijih odluka do naprednih pogleda – pri\u010da o razvoju upravljanja otpadom u Estoniji<\/strong><\/h2>\n

Harri Moora, Direktor programa u Uredu SEI-a u Tallinu i Peeter Eek, koji radi za konsultantsku ku\u0107u za pitanja okoli\u0161a Earthcare, obojica sa vi\u0161e od 20 godina iskustva u radu na odr\u017eivom upravljanju otpadom. Ranih 2000-tih Estonija se suo\u010davala sa sli\u010dnim problemima koje danas ima BiH \u2013 brojna nelegalna odlagali\u0161ta otpada u cijeloj zemlji, a odlaganje na deponiju je bio najva\u017eniji na\u010din zbrinjavanja otpada. Iz tog razloga, iskustvo ove zemlje u provedbi propisa o otpadu EU mo\u017ee osigurati dobre smjernice dr\u017eavama u tranziciji, kao \u0161to je BiH, u pogledu razvoja sistema za upravljanje otpadom.<\/p>\n

Situacija u Estoniji je sada mnogo bolja i pre\u0161li su na sistem koji je vi\u0161e usmjeren na recikla\u017eu. Me\u0111u uspje\u0161nim primjerima iz ove zemlje su i sistem depozita, koji se pokazao efikasnom mjerom u recikla\u017ei ambala\u017ee za bezalkoholne napitke i deponijska taksa koja je pomogla u smanjenju koli\u010dine otpada koji se odla\u017ee na deponiju. Ali na napretku se jo\u0161 radi; jedna novina na nivou EU svakako je novi okvir kru\u017ene ekonomije, koji pretpostavlja potrebu za usvajanjem novog shva\u0107anja na\u010dela spre\u010davanja i smanjenja otpada.<\/p>\n

\u201cBudu\u0107i regulatorni okvir EU koji se odnosi na kru\u017enu ekonomiju bit \u0107e mnogo \u0161iri nego trenutno va\u017ee\u0107e direktive i uredbe o otpadu. S tog stanovi\u0161ta, trebamo prihvatiti da ovo nije zadatak kojim se trebaju baviti samo nadle\u017ene institucije i da nala\u017ee mnogo \u0161iri pristup.” – Harri Moora<\/p><\/blockquote>\n

\"\"
“Zabranjeno bacanje sme\u0107a”, znak na ilegalnom smetlji\u0161tu u BiH. Fotografija: Jasmin Agovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Usvajanje propisa EU u po\u010detku mo\u017ee biti skup proces, ali na dugoro\u010dnom planu se isplati <\/strong><\/h2>\n

Na webinaru o hemijskoj sigurnosti su nagla\u0161eni izri\u010dita slo\u017eenost i tro\u0161kovi koje podrazumijeva proces usvajanja i provedbe propisa o hemijskim tvarima. Jedan od u\u010desnika koji su govorili na ovu temu bio je i Mats Forkman iz \u0160vedske agencije za hemikalije, koji je kazao da u EU postoji oko 25.000 – 100.000 razli\u010ditih hemijskih tvari. S obzirom na to, od su\u0161tinske je va\u017enosti da se pri rukovanju ovim tvarima prvenstveno vodi ra\u010duna o sigurnosti ljudi i okoli\u0161a. Ali kako to izgleda u praksi?<\/p>\n

Forkman je naveo primjer propisa REACH<\/a> EU. Ovim propisom se utvr\u0111uju zahtjevi koji se moraju ispuniti prije stavljanja na tr\u017ei\u0161te, \u0161to zna\u010di, ako \u017eelite prodavati hemikalije na tr\u017ei\u0161tu, morate imati podatke o njima. Ukoliko nemate podatke, ne mo\u017eete dobiti odobrenje, te time ni pristup tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

S ciljem da se gra\u0111anima\/kama osigura pristup podacima koji su im potrebni, u propisu EU CLP \u00a0(o klasifikaciji, ozna\u010davanju i pakiranju) <\/a>su u zajedni\u010dkom formatu klasificirane opasne hemikalije, sa standardnim oznakama. Radi se o otvorenim javnim bazama podataka u kojima gra\u0111ani\/ke mogu prona\u0107i podatke o ovim tvarima.<\/p>\n

Forkman je tako\u0111er naglasio da je, uprkos \u010dinjenici da izrada i provedba ovakvog propisa \u010desto podrazumijeva visoke tro\u0161kove u ranoj fazi, na dugoro\u010dnom planu korisna za sve. Vlade kroz bolju uskla\u0111enost propisa ostvaruju u\u0161tede, umanjuju rizik od opasnih nesre\u0107a, a to im poma\u017ee i ostvarivanju ciljeva odr\u017eivog razvoja. Prednost za industrijske djelatnosti ogleda se u boljem pristupu informacijama, sigurnijoj trgovini i brendiranju proizvoda, \u0161to ostvaruju odgovornijim kori\u0161tenjem hemikalija.<\/p>\n

Ambiciozni propisi EU i ve\u0107i interes javnosti vode Poljsku postepenom prestanku kori\u0161tenja uglja<\/strong><\/h2>\n

Postepeni prestanak kori\u0161tenja uglja je aktuelna tema \u0161irom Evrope, a u Poljskoj jo\u0161 vi\u0161e, budu\u0107i da je Poljska jedna od dr\u017eava gdje se proizvodnja elektri\u010dne energije i dalje uglavnom temelji na uglju. Govore\u0107i na jednom od osam webinara, Aleksander Szpor, iz Instituta za ekonomiju Poljske, doimao se optimisti\u010dno kada je kazao da Poljska prolazi jedan historijski period. Jedan od razloga je konsenzus dva klju\u010dna aktera na postepenom ukidanju upotrebe lignita i uglja u Poljskoj, koji se o\u010dekuje ove godine.<\/p>\n

Nekoliko je faktora koji su pokrenuli ovaj proces u Poljskoj, uklju\u010duju\u0107i ciljeve obnovljive energije EU, koji su\u017eavaju energetsko tr\u017ei\u0161te i ostavljaju veoma malo prostora za ugalj. Szpor je dodao da, iako mnogi mo\u017eda smatraju da su lignit i ugalj besmrtni, on vjeruje da je utjecaj instrumenata EU, kao \u0161to su Sistem za trgovinu emisijama EU (EU ETS), Direktiva o industrijskim emisijama (IED) i Okvirna direktiva o vodama, veoma sna\u017ean u smislu ubrzavanja procesa u pravcu postepenog ukidanja.<\/p>\n

Jo\u0161 jedan va\u017ean element je razvoj civilnog dru\u0161tva i lokalnih zajednica, sve razvijenija svijest o utjecajima kori\u0161tenja uglja. Zasada su najpoznatiji utjecaji vezani za zaga\u0111enost zraka i emisije stakleni\u010dkih gasova (GHG), ali i drugi utjecaji sve vi\u0161e izlaze u prvi plan. Ovo je dovelo do zahtjeva na nivou dru\u0161tvene zajednice za odr\u017eivijim energetskim sektorom. Postavlja se pitanje kako zahtjevi dru\u0161tvene zajednice i javni interes za pitanja okoli\u0161a op\u0107enito mogu\u00a0 funkcionirati kao strate\u0161ki faktor upravljanja okoli\u0161em?<\/p>\n

\u0160ire u\u010de\u0161\u0107e je klju\u010dno u dono\u0161enju odluka o okoli\u0161u <\/strong><\/h2>\n

Kaja Peterson iz SEI-a, jedna od nau\u010dnih savjetnica na projektu ESAP, na webinaru je dala neke op\u0107e savjete o u\u010de\u0161\u0107u javnosti, poja\u0161njavaju\u0107i da se, u pogledu u\u010de\u0161\u0107a javnosti u dono\u0161enju odluka koje se ti\u010du okoli\u0161a, ne mo\u017eemo osloniti samo na dobre prakse. Historija je pokazala da su propisi neophodni, naro\u010dito oni koji se ti\u010du doprinosa zainteresiranih strana. Od naro\u010dite su va\u017enosti propisi kojima je ure\u0111eno trajanje perioda za dostavljanje mi\u0161ljenja i komentara zainteresiranih strana u procesu odlu\u010divanja prilikom izgradnje novog objekta ili izrade novog dokumenta politike.<\/p>\n

Ovaj participativni proces najbolje funkcionira, kako je re\u010deno auditorijiumu na webinaru, kada ve\u0107 postoje organizirane grupe koje zajedni\u010dki istupaju, umjesto mnogo razli\u010ditih pojedinaca ili privrednih dru\u0161tava koji dostavljaju zasebna mi\u0161ljenja i komentare. Stoga je va\u017eno da nadle\u017eni organi odr\u017eavaju kontakt sa relevantnim organizacijama i zajednicama kojima je povjereno da predstavljaju javnost. Tako\u0111er mo\u017ee biti veoma va\u017eno da u procesu u\u010destvuje moderator ili organizator koji nije predstavnik dr\u017eavnih organa i koji mo\u017ee posredovati s ciljem osiguravanja neometane saradnje i u\u010de\u0161\u0107a.<\/p>\n

Za u\u010de\u0161\u0107e javnosti su potrebni vrijeme i sredstva, a tako\u0111er je va\u017eno da se dobro isplanira. Ali ukoliko je uspje\u0161no, ovo u\u010de\u0161\u0107e ja\u010da demokratske procese i povjerenje izme\u0111u zainteresiranih strana i nadle\u017enih organa. \u0160tavi\u0161e, doprinosi osje\u0107aju vlastite odgovornosti za relevantnu politiku ili proces razvoja kod ve\u0107eg broja zainteresiranih strana.<\/p>\n

“U svjetlu<\/em> Aarhu\u0161ke konvencije, od su\u0161tinskog je zna\u010daja osiguranje adekvatnog<\/em> u\u010de\u0161\u0107a javnosti u ranoj fazi<\/em> procesa odlu\u010divanja, kao i da se na adekvatan<\/em> na\u010din uzmu u obzir komentari koje dostave pripadnici javnosti relevantnim institucijama u vezi sa nekim okoli\u0161nim pitanjem, te da se na njih pru\u017ei adekvatan<\/em> odgovor. Ovo su najva\u017enije okosnice efikasnog u\u010de\u0161\u0107a javnosti u procesu odlu\u010divanja o pitanjima okoli\u0161a” \u2013 Emina Veljovi\u0107, Aarhus centar Sarajevo<\/p><\/blockquote>\n

\"\"
Istra\u017eiva\u010dica SEI-a Kaja Peterson i drugi panelisti na webinaru 5 o u\u010de\u0161\u0107u javnosti u kreiranju politike za\u0161tite \u017eivotne sredine koji se odr\u017eao 8. marta 2021. godine.<\/figcaption><\/figure>\n

Na na\u0161oj stranici\u00a0Doga\u0111aji<\/a>\u00a0 potra\u017eite informacije o svim webinarima i izlaganjima i snimke ovih doga\u0111aja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“Nemojte ponoviti na\u0161e gre\u0161ke; u\u010dite od nas i iskoristite na\u0161e iskustvo da postignete vi\u0161e.” Ovo je bila najva\u017enija poruka od predstavnika\/ca ministarstava, NVO i nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkog sektora, agencija za okoli\u0161 i drugih stru\u010dnjaka\/kinja koji su se okupili na nedavno odr\u017eanoj seriji webinara. Ovi u\u010desnici\/ce su govorili o iskustvu nekoliko razli\u010ditih dr\u017eava \u010dlanica EU u rje\u0161avanju problematike […]<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":4620,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[63],"tags":[],"class_list":["post-4610","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-novosti"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4610","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/27"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4610"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4610\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4620"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4610"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4610"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/esap.ba\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4610"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}