Припремили: Kлаудиjа Страмбо, истражитељица у Штокхолмском институту за животну средину, Шведска, и Азрудин Хусика, водитељ тематске области квалитет ваздуха, клима и енергија у оквиру израде Стратегије и акционог плана животне средине 2030+ БиХ

Након године коју су обиљежиле несреће изазване климатским промјенама, представници/це земаља из цијелог свијета окупљају се у Гласгову, Шкотска, гђе ће на састанку COP26 разматрати и договорити даљње кораке на рјешавању климатских промјена. Сви памтимо разорне поплаве у Њемачкој, пожаре на читавом подручју Медитерана и суше које су погодиле цијели Балкан 2021. Ове несреће су поново нагласиле хитност рјешавања климатске кризе.

У овом контексту је Босна и Херцеговина (БиХ) предузела низ корака на рјешавању климатских промјена. У марту 2021. се БиХ обавезала да ће до 2030. године смањити емисију  гасова са ефектом стаклене баште за трећину, а до 2050. за готово двије трећине у односу на ниво из 1990. године. Тренутно је у току израда Стратегије и акционог плана животне средине, а биће донесена и стратегија прилагођавања на климатске промјене и нискоемисионог развоја за период 2020.–2030. чије је усвајање у току. Након Софијске декларације, путем које су се партнери на Западном Балкану сагласили о усаглашавању са Зеленим програмом Европске уније, БиХ ради на повећању амбиције ублажавања климатских промјена у правцу климатске неутралности до 2050. У догледно вријеме можемо да очекујемо доношење нових политика и мјера усмјерених на прилагођавање промјенама климе и напоре на смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште у БиХ.

Друштвене димензије декарбонизације

Тежиште дебате о политици у области климатских промјена обично се ставља на два најважнија аспекта климатских промјена. Први је финансијски аспект: колики су трошкови декарбонизације привреде и износ економске штете несрећа изазваних климатским промјенама као што су поплаве, пожари и суше? Други је технолошки аспект: које су то технологије које ће да омогуће прелазак на нискокарбонску економију? Колико брзо можемо увести енергију из обновљивих извора, електрична возила и био горива?

Ово су наравно суштинска питања транзиције. Међутим, веома је важно да се у обзир узму друштвене димензије транзиције. Нису сви једнако погођени климатским промјенама, нити се сви могу једнако лако прилагодити климатским промјенама. Слично томе, посљедице мјера за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште исто тако немају једнак ефекат на све сегменте друштва. Оне могу да допринесу ублажавању, али и продубљивању друштвене неједнакости. На примјер, унапређење енергетске ефикасности и система гријања у социјалним стамбеним јединицама доприноси смањењу енергетског сиромаштва и корисно је за групе и појединце/ке у неповољном положају, док мјере постепеног избацивања из употребе старих возила (која више загађују околину) обично најтеже погађају сиромашно становништво, због тога што најчешће нису у могућности купити новији аутомобил. Узимање у обзир ових друштвених аспеката суштински је важно за обезбјеђење економски и друштвено праведних мјера на очувању климе, то јест за обезбјеђење праведне транзиције.

Изазови и могућности престанка кориштења угља

Замјена угља чистијим енергентима је кључна за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и подразумијева нове могућности и изазове у БиХ. У првом реду, доћи ће до значајног побољшања квалитета ваздуха, што ће довести до самањења трошкова здравствених услуга повезаних са загађеношћу ваздуха. Престанак кориштења угља такође може да допринесе отварању нових радних мјеста, не само у сектору обновљивих извора енергије, него и у процесу чишћења, санације и трансформације старих рудничких локација и електрана. Треба да се истакну и економске користи. Како је нагласио Дамир Миљевић, члан Управљачког одбора Центра за одрживу енергетску транзицију RESET и стручњак у области енергије, “Најважнија економска корист транзиције је расположивост јефтиније и чистије енергије из неограничених и бесплатних извора енергије, као што су сунчева и вјетроенергија.”

Међутим, престанак кориштења угља носи и изазове. Миљевић је упозорио на импликације транзиције на општине и 17.000 радника чија егзистенција завис од експлоатације угља и производње енергије из угља. “Најважнији изазов ће бити реализација ефикасних стратегија с циљем спречавања пораста незапослености и сиромаштва у рудничким подручјима,” навео је овај стручњак.

Ове стратегије обухватају комбинацију мјера за помоћ погођеним радницима/ама да нађу нови начин за осигурање егзистенције и мјера на обезбјеђењу адекватне социјалне заштите тамо гђе није могуће поновно запошљавање. У пракси, то значи обазбјеђивање могућности преквалификације за раднике/це који/е су погођени транзицијом и расположивости ових програма члановима/цама породица радника/ца и широј заједници. То исто тако подразумијева друге врсте директне помоћи, као што је помоћ у проналажењу посла, психолошко савјетовање и финансијско планирање. Остале мјере укључују инвестиције и политике које ће отворити могућности за подизање и одржавање економске виталности и стабилности подручја која су најтеже погођена транзицијом, као на примјер, развој инфраструктуре саобраћаја, комуникација и образовања.

Међународна подршка

Климатске промјене су препознате као један од највећих, ако не и највећи изазов савременог доба. За ограничавање њиховог негативног ефекта нужно је спровођење хитних друштвених и економских промјена у свим сферама живота. Простор за реализацију ових промјена се нагло сужава, али је присутан растући замах и на располагање се стављају средства која ће омогућити њихову реализацију и осигурати праведност ових промјена на друштвеном и економском нивоу. На примјер, Европска комисија, Европска банка за обнову и развој и Свјетска банка су све успоставиле програме за подршку праведних транзиција у БиХ.

Шведска је једна од чланица ЕУ која је показала снажну преданост у пружању подршке БиХ у процесу транзиције на нискокарбонску економију, како је нагласила Амбасадорица Шведске у БиХ, Њ.Е. Јохана Стромквист:

“Шведска је међу земљама које предњаче у зеленој транзицији и има за циљ да достигне климатску неутралност до 2045.,” навела је амбасадорица. “Активности на очувању климе су највећи приоритет како у земљи тако и на глобалном нивоу, укључујући Босну и Херцеговину. Морамо да радимо заједно на смањењу зависности од фосилних горива и зауставимо ову растућу пријетњу здрављу и просперитету. Зелени програм ЕУ за Западни Балкан представља јединствену прилику за смањење утицаја климатских промјена и јачање одрживог опоравка. Шведска такође подржава напоре Босне и Херцеговине у оквиру пројеката везаних за јачање енергетске ефикасности, квалитета ваздуха, управљања отпадом и помаже јој у изради цјелодржавне стратегије животне средине.”

Максимално искориштавање могућности које отвара транзиција

Колико год било примамљиво, кључно је да се избјегне одлагање активности на очувању климе због друштвених импликација транзиције на нискокарбонску економију. Док ми чекамо, ефекти климатских промјена су све гори. То подразумијева негативне посљедице за све припаднике/це друштва, нарочито групе у неповољном положају које немају ресурса да се носе са ефектима климатских промјена, како су показале ужасне поплаве које су погодиле БиХ у 2014. Као друго, одлагање активности значи одлагање планирања транзиције и инвестиција, што ће врло извјесно довести до већих трошкова и погоршати укупни исход.

Околности указују на нужност капитализације замаха и расположивих ресурса у сврху подстицања транзиције, као и ради искориштавања различитих могућности за развој које она доноси и остваривања вишеструких користи које може обазбиједити. У овом процесу је од кључне важности да се посвети дужна пажња питањима друштвене једнакости и проведу политике праведне транзиције.

Чланак је иницијално објављен 01. novembra 2021. године на порталу Klix.ba.