БиХ ЕСАП 2030+ ће помоћи у заштити животне средине, пружити критично средство релевантан алат властима за постизање одрживости животне средине, побољшати здравља грађана и грађанки, те допринијети тежњама БиХ за чланство у ЕУ. Током фебруара 2022. године, представници власти БиХ подијелили су с нама своје поруке зашто је БиХ ЕСАП 2030+ важан за БиХ. У овом интервјуу имали смо прилику разговарати са Мехмедом Цером, помоћником министрице у Сектору за животну средину, Федерално министарство животне средине и туризма, Федерација Босне и Херцеговине (ФБИХ).
Који су највећи еколошки изазови са којим се ФБиХ тренутно суочава и како ће БиХ ЕСАП 2030+ помоћи у рјешавању тих изазова?
Највећи еколошки изазови у Федерацији БиХ, па тако и у цијелој Босни и Херцеговини, првенствено су везани за управљање водама, квалитетом ваздуха, отпадом, хемикалијама и буком, климатске промјене, уз заштиту и одрживо коришћење природе и биодиверзитета. Ови изазови су препознати и дефинисани и у ранијим акционим плановима.
Стратегија заштите заштите животне средине и Акциони план БиХ 2030+ (БиХ ЕСАП 2030+) обухватиће сличне теме и за сваку од наведених тематских области биће дефинисане конкретне мјере у смислу одређених активности које ће допринијети побољшању стања животне средине. Наравно, имплементацију мјера треба пратити и институционална подршка, односно законодавство засновано на европским стандардима. Европа има највише стандарде еколошког законодавства у свијету, а БиХ је на путу да се приближи тим стандардима. БиХ ЕСАП 2030+ ће данас помоћи БиХ као предкандидату, а сутра као кандидату за приступање Европској унији.
Пројекат БиХ ЕСАП 2030+ омогућиће и лакши приступ неопходним инвестицијама за унапређење стања животне средине, а које ће додатно ојачати и економију, осигурати отварање нових радних мјеста и стварање нових вриједности. Олакшаће и приступ расположивим грантовима на које имамо право као земља у развоју, како и повољним кредитима без којих тешко можемо постићи прогрес.
Колико и како Стратегијом заштите животне средине можемо да унаприједимо питање здравља становника ФБиХ, економију, али и друге друштвене аспекте?
Стратегија заштите животне средине резултираће и побољшањем стања животне средине, било да је ријеч о стању квалитета ваздуха, квалитета вода, природних капацитета, бољег и квалитетнијег тла, а што ће у коначници утицати на здравље и квалитет живота наших грађана и грађанки.
Имамо озбиљних проблема са квалитетом ваздуха, нарочито у одређеним дијеловима БиХ, посебно у Кантону Сарајево, Кантону Тузла и Зеничко-добојском кантонту, гдје је сконцентрисан велики број становништва и индустрије. Према подацима Свјетске банке, процјењује се да годишње умре око 3.000 људи због проблема везаних за квалитету ваздуха, а велики број људи остаје на боловању дужи период. Дакле, проблем квалитета ваздуха повезан је и са економским и социјалним аспектом. Рјешавањем ових проблема створићемо предуслов за боље здравље људи, али и економски развој.
БИХ ЕСАП 2030+ помоћи ће и у постизању циљева Зеленог плана за Западни Балкан, конкретно декарбонизације, тј. смањења, односно престанка коришћења фослилних горива. За декарбонизацију нашег друштва потребно је увести обновљиве изворе енергије и пренијети своје енергетске капацитете, што ће бити велики изазов за нашу енергетску индустрију.
Додатно, у нашим прорачунима, као допринос Босне и Херцеговине у борби против климатских промјена, уз смањење емисије стакленичких плинова, предвидјели смо да ће 20% стакленичких плинова бити „заробљено“ бољим газдовањем шумама, уз обнову одређених екосистема, а то је изводљиво новом Стратегијом заштите животне средине.
За израду БиХ ЕСАП 2030+ одабран је партиципативни приступ. Колико је по Вама и зашто важно једнако учешће различитих актера (владиних институција, невладиног сектора, академије, привредних субјеката, грађана и грађанки) у изради Стратегије и Акционог плана заштите животне средине?
Партиципативни приступ је изнимно важан, јер путем њега долазимо до најбољих могућих рјешења. Ми смо демократско друштво са демократским механизмима, што значи да је јавност позвана да учествује у процесима доношења одлука, а наша обавеза је да је укључимо у што већој мјери.
С друге стране, капацитети Федералног министарства околиша и туризма су лимитирани и често требамо ангажовати додатне ресурсе академске заједнице и стручњака, било на конкретним пословима или уколико се дискутује о некој одређеној теми, закону или стратегији.
Са нивоа влада, важна је интеракција свих ресора на одговарајући начин како би се направиле промјене, јер Стратегија заштите животне средине директно или индиректно утиче на друге секторске стратегије и политике, као што су нпр. просторно планирање, енергетска стратегија, стратегија пољопривреде, стратегија коришћења минералних сировина, управљање водама, па до курикулума за образовање. Сви релевантни ресори морају бити умрежени, увезани и координирани.
У коначници, важан је допринос кантона који ће се у каснијим фазама укључити са кантоналним акционим плановима. Све ово доприњеће креирању што боље Стратегије заштите животне средине чије усвајање се очекује средином 2022. године, након чега ће постати и обвезујућа. То значи да ћемо се исте сви морати придржавати, не само Федерално министарство околиша и туризма, већ и све институције које су у Акционом плану препознате као реализатори одређених активности.
Како би описали сарадњу Федералног министарства околиша и туризма са невладиним сектором?
Невладин сектор има велики значај за развој цивилног друштва, владавину права, те у складу са подручјем дјеловања укључују се у рјешавање различитих проблема у друштву, па тако и питања животне средине. Владине институције и невладин сектор имају потребу за успостављањем партнерских односа у циљу ефикаснијег рјешавања широког спектра проблема кроз реализацију заједничких пројеката или преносом одређених услуга из јавног на невладин сектор, што укључује улогу и одговорност невладиних органзација за транспарентност у раду и дјеловању.
Успостављање функционалне сарадње између Федералног министарства околиша и туризма и невладиног сектора, базиране на партнерским односима, један је од битних приоритета. Опћенито је врло важно учешће јавности, укључујући и невладине организације, у свим питањима заштите животне средине, а и сам наш систем предвиђа њихово учешће што је базирано на начелима Архуске конвенцију о приступу околишним информацијама и правосуђу, коју је Босна и Херцеговина ратифицирала.
Невладин сектор је наш снажан партнер, како на нивоу дефинисања одређених прописа или израде стратегија као што је БиХ ЕСАП 2030+, тако и у одређеним административним процедурама и другим питањима. Веома је важно да однос између владиног и невладиног сектора буде транспарентан и отворен, а да подаци о стању животне средине буду видљиви, правовремени, поуздани, тачни и доступни свим заинтересованим странама. Федерално министарство околиша и туризма континуирано ради на јачању односа са невладиним сектором, те га позива и укључује у активности и пројекте који имају за циљ унапређење животне средине.
БиХ обилује природним љепотама. Која су за Вас најбоље дестинације које би препоручили нашим читатељима и читатељкама и зашто?
Истина, БиХ је заиста богата нестварно лијепим природним подручјима, те је јако тешко издвојити само нека. Ипак, за мене је посебна дестинација Национални парк „Уна“ са свим својим садржајима и понудом. Издвојио бих и као посебно лијепо и подручје Прења и Неретве, за које сам емотивно везан, али и Зеленгору, Тјентиште и Сутјеску који обилују богатом флором и фауном и природним љепотама, јединственим у Европи.
Интервју је објављен 25. фебруара 2022. године на порталу Avaz.ba.
