„Немојте да поновљате наше грешке; учите од нас и искористите наше искуство да постигнете више.“ Ово је била најважнија порука од представника/ца министарстава, НВО и научно-истраживачког сектора, агенција за животну средину и других стручњака/киња који су се окупили на недавно одржаној серији вебинара. Ови учесници/це су говорили о искуству неколико различитих држава чланица ЕУ у рјешавању проблематике животне средине.  

Загађење ваздуха у Сарајеву. Фотографија: Јасмин Аговић.

Босна и Херцеговина (БиХ) још увијек није чланица ЕУ. Ипак, спроводи активности у циљу усклађивања правног и институционалног оквира са политикама и стратегијама Европске уније. Тренутно БиХ припрема Стратегију и Акциони план животне средине, под називом ЕСАП БиХ 2030+, који ће надлежним институцијама понудити конкретне мјере неопходне за унапређење ситуације у области животне средине и друштвеноекономске ситуације. На дугорочном плану, овај документ ће допринијети напорима БиХ да постане чланица Европске уније.

Серија вебинара у оквиру пројекта ЕСАП БиХ 2030+, који су одржани у протекле три седмице, окупила је актере из цијеле ЕУ на осам онлајн састанака организованих по тематским областима о различитим аспектима заштите животне средине. Ови вебинари су учесницима/ама пружили могућност да говоре о важним сазнањима и искуствима које су стекли у овим областима, као и платформу за узајамну подршку у процесу имплементације прописа из области животне средине. У наставку су наведене неке од најважнијих порука из ових искустава.

У реформи закона, крените од нуле – искуство из Хрватске

Алида Бан Павловић, правна стручњакиња из Загреба, на вебинару је говорила о концесијама за коришћење воде. Објаснила је како су недавна настојања Хрватске да транспонује Оквирну директиву о водама ЕУ у домаће законодавство, због изостанка међусекторске сарадње били исцрпљујући за власти ове земље како у финансијском смислу тако и на нивоу људских капацитета, због чега је на крају транспозиција постала веома насумична. Један од кључних проблема је био то што надлежни органи нису посветили пажњу успостављању и унапређењу правних инструмената. Иако је земља успјела да у довољној мјери усклади прописе, није имала институционални капацитет да их касније и проведе. Процес је стога на крају био веома скуп. Гледајући уназад, навела је Павловић, било би мудрије да су се различити релевантни сектори удружили и кренули од почетка.

„Будите мудри и учите из грешака које су направљене у Хрватској. Мој искрени савјет би био да на самом почетку осигурате да имате исправне дефиниције из ЕУ директива. Настојте да поједноставите и усвајате нове законе умјесто да покушавате да искрпита старе прописе.“ – Алида Бан Павловић

Јавно комунално предузеће за воду. Фотографија: Јасмин Аговић.

Од ранијих одлука до напредних погледа – прича о развоју управљања отпадом у Естонији

Harry Moora, Директор програма у Уреду СЕИ-а у Талину и Peter Eek који ради за консултантску кућу за питања животне средине Earthcare, обојица са више од 20 година искуства у раду на одрживом управљању отпадом. Раних 2000-тих Естонија се суочавала са сличним проблемима које данас има БиХ – бројна нелегална одлагалишта отпада у цијелој земљи, а одлагање на депонију је био најважнији начин збрињавања отпада. Из тог разлога, искуство ове земље у имплементацији прописа о отпаду ЕУ може да осигура добре смјернице државама у транзицији, као што је БиХ, у погледу развоја система за управљање отпадом.

Ситуација у Естонији је сада много боља и прешли су на систем који је више усмјерен на рециклажу. Међу успјешним примјерима из ове земље су и систем депозита, који се показао ефикасном мјером у рециклажи амбалаже за безалкохолне напитке и депонијска такса која је помогла у смањењу количине отпада који се одлаже на депонију. Али на напретку се још ради; једна новост на нивоу ЕУ свакако је нови оквир циркуларне економије, који претпоставља потребу за усвајањем новог схватања начела спречавања и смањења отпада.

„Будући регулаторни оквир ЕУ који се односи на циркуларну економију ће бити много шири него тренутно важеће директиве и уредбе о отпаду. С тог становишта, требамо да прихватимо да ово није задатак којим требају да баве само надлежне институције и да налаже много шири приступ.“ – Harry Moora

„Забрањено бацање смећа“, знак на илегалном сметљишту у БиХ. Фотографија: Јасмин Агович

Усвајање прописа ЕУ у почетку може да буде скуп процес, али на дугорочном плану се исплати

На вебинару о хемијској безбједности су наглашени изричита сложеност и трошкови које подразумијева процес усвајања и проведбе прописа о хемијским супстанцама. Један од учесника који су говорили на ову тему био је и Mats Forkman из Шведске агенције за хемикалије, који је казао да у ЕУ постоји око 25.000 – 100.000 различитих хемијских супстанци. С обзиром на то, од суштинске важности је да се при руковању овим супстанцама првенствено води рачуна о безбједности људи и животне средине. Али како то изгледа у пракси?

Форкман је навео примјер  прописа РЕАЦХ  ЕУ. Овим прописом се утврђују захтјеви који морају да буду испуњени прије стављања на тржиште, што значи, ако желите продавати хемикалије на тржишту, морате да имате податке о њима. Уколико немате податке, не можете добити одобрење, те тиме ни приступ тржишту.

У циљу да се грађанима/кама обезбиједи приступ подацима који су им потребни, у пропису ЕУ  CLP  (о класификацији, означавању и паковању) су у заједничком формату класификоване опасне хемикалије, са стандардним ознакама. Ради се о отвореним јавним базама података у којима грађани/ке могу да пронађу податке о овим супстанцама.

Форкман је такође нагласио да је, упркос чињеници да израда и имплеентација оваквог прописа често подразумијева високе трошкове у раној фази, на дугорочном плану корисна за све. Владе кроз бољу усклађеност прописа остварују уштеде, умањују ризик од опасних несрећа, а то им помаже и остваривању циљева одрживог развоја. Предност за индустријске дјелатности огледа се у бољем приступу информацијама, безбједнијој трговини и брендирању производа, што остварују одговорнијим коришћењем хемикалија.

Амбициозни прописи ЕУ и већи интерес јавности воде Пољску постепеном престанку коришћења угља

Постепени престанак коришћења угља је актуелна тема широм Европе, а у Пољској још више, будући да је Пољска једна од држава гдје је производња електричне енергије и даље углавном заснована на угљу. Говорећи на једном од осам вебинара, Aleksander Szpor, из Института за економију Пољске, оставио је утисак оптимизма када је навео да Пољска пролази један историјски период. Један од разлога је консензус два кључна актера на постепеном укидању употребе лигнита и угља у Пољској, који се очекује ове године.

Постоји неколико фактора који су покренули овај процес у Пољској, укључујући циљеве обновљиве енергије ЕУ, који сужавају енергетско тржиште и остављају веома мало простора за угаљ. Szpor је додао да, иако многи можда сматрају да су лигнит и угаљ бесмртни, он вјерује да је утицај инструмената ЕУ, као што су Систем за трговину емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), Директива о индустријским емисијама (IED) и Оквирна директива о водама, веома снажан у смислу убрзавања процеса у правцу постепеног укидања.

Још један важан елемент је развој цивилног друштва и локалних заједница, све развијенија свијест о утицајима коришћења угља. Засада су најпознатији утицаји везани за загађеност ваздуха и емисије гасова са ефектом стаклене баштe, али и други утицаји све више излазе у први план. Ово је довело до захтјева на нивоу друштвене заједнице за одрживијим енергетским сектором. Поставља се питање како захтјеви друштвене заједнице и јавни интерес за питања животне средине генерално могу да функционишу као стратешки фактор управљања животном средином?

Шире учешће је кључно у доношењу одлука о животној средини

Kaja Peterson из SEI-а, једна од научних савјетница на пројекту ЕСАП, на вебинару је дала неке опште савјете о учешћу јавности, појашњавајући да, у погледу учешћа јавности у доношењу одлука које се тичу животне средине, не можемо да се ослонимо само на добре праксе. Историја је показала да су прописи неопходни, нарочито они који се тичу доприноса заинтересованих страна. Од нарочитог значаја су прописи којима је уређено трајање периода за достављање мишљења и коментара заинтересованих страна у процесу одлучивања приликом изградње новог објекта или израде новог документа политике.

Овај партиципативни процес најбоље функционише, како је речено аудиторијиуму на вебинару, када већ постоје организоване групе које заједнички иступају, умјесто много различитих појединаца или привредних друштава који достављају засебна мишљења и коментаре. Стога је важно да надлежни органи одржавају контакт са релевантним организацијама и заједницама којима је повјерено да представљају јавност. Такође може да буде од великог значаја да у процесу учествује модератор или организатор који није представник државних органа и који може да посредује у циљу обезбјеђења неометане сарадње и учешћа.

За учешће јавности су потребни вријеме и средства, а такође је важно да се добро испланира. Али уколико је успјешно, ово учешће јача демократске процесе и повјерење између заинтересованих страна и надлежних органа. Штавише, доприноси осјећају сопствене одговорности за релевантну политику или процес развоја код већег броја заинтересованих страна.

У свјетлу Аархуске конвенције, од суштинског је значаја осигурање адекватног учешћа јавности у раној фази процеса одлучивања, као и да се на адекватан начин узму у обзир коментари које доставе припадници јавности релевантним институцијама у вези са неким околишним питањем, те да се на њих пружи адекватан одговор. Ово су најважније окоснице ефикасног учешћа јавности у процесу одлучивања о питањима животне средине“ – Емина Вељовић, Аархус центар Сарајево

 

Истраживачица СЕИ Каја Петерсон и други панелисти на њебинару 5 о учешћу јавности у креирању политике заштите животне средине који се одржао 8. марта 2021. године.

 

На нашој страници догађаји потражите информације о свим вебинарима и излагањима и снимке ових догађаја.