Анализа токова међународних средстава намијењених за еколошко финансирање, климатске промјене и одрживост: случај Босне и Херцеговине
Аутори: Амар Чаушевић, Сањин Авдић, Бернардас Падегимас, Биљана Мацура
Новински чланак
Август 2022.
Анализа еколошког финансирања у Босни и Херцеговини проведена је с циљем да се у будућности омогући одрживо утврђивање приоритета за финансирање.
Осигурање адекватног финансирања за животу средину, климатске промјене и одрживи развој је изазов, посебно за државе с ниским или средњим приходом. Босна и Херцеговина има амбицију да постане чланица Европске уније. Иако је тренутно у процесу друштвено-економске транзиције, енергетски интензитет у Босни и Херцеговини је више од четвороструко већи од просјека у Европској унији. Од завршетка рата 90-тих година, држава је добила значајна средства из билатералне и мултилатералне развојне помоћи, укључујући средства за еколошко финансирање (као напр. за ублажавање климатских промјена, заштиту биолошке разноврсности, остваривање корисних друштвених и еколошких утицаја).
Студија је обухватила обиман преглед литературе и исцрпну анализу токова еколошког финансирања за Босну и Херцеговину у периоду од 2015. до 2020. године. Резултати показују да готово не постоје информације о (ефективности) еколошког финансирања за Босну и Херцеговину. У периоду који је био предмет анализе, држава је примила 545,6 милиона УСД намијењених за еколошко финансирање, а више од 99% ових средстава је утрошено за воде, енергију, отпад и управљање животном средином. Насупрот томе, за биолошку разноврсност, управљање ресурсима, хемијску безбједност и амбијенталну буку је издвојено мање од 1% укупних средстава. 58% средстава које је Босна и Херцеговина добила су бесповратна средства, док је 38% обезбијеђено путем различитих врста кредита.
Уочене су значајне разлике у висини средстава која су издвојена за различите секторе. Финансијери су у први план ставили неколико ресора (као што је вода), док су други ресори занемарени (напр. биолошка разноврсност и заштита природе, хемијска безбједност и бука, те управљање ресурсима). С обзиром на незнатан допринос емисијама гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу, Босна и Херцеговина је у позицији да заговара праведнију расподјелу средстава. Будући да је скоро 40% еколошког финансирања за Босну и Херцеговину обезбијеђено путем кредита, повећан је ниво задужености државе. Тиме се нарушава начело климатске правде, с обзиром да ова држава има занемариве емисије гасова са ефектом стаклене баште.
