Загађење буком све је већи проблем у цијелој Европи и многи људи можда нису свјесни утицаја буке. Да бисмо побољшали добробит и квалитету живота грађана/ки, морамо смањити загађење буком и подићи свијест о овој теми. Због тога је бука један од кључних приоритета пројекта БиХ ЕСАП 2030+.

Мр. Мелина Џајић-Ваљевац и проф.др. Борислав Малиновић, стручњаци/киње који се баве проблемом буке у оквиру пројекта БиХ ЕСАП 2030+, објашњавају како бука утиче на наш свакодневни живот и како нова Стратегија и Акциони план заштите животне средине у БиХ могу помоћи редуцирању негативног утицаја буке на свакодневни живот.

Шта подразумијева термин “бука из животне средине” и шта су најчешћи извори буке?

Према Директиви 2002/49/ЕЗ о процјени и управљању буком из животне средине, “бука из животне средине” значи нежељен или по људско здравље и животну средину штетан звук у вањском простору изазван људском активношћу, укључујући буку коју емитују превозна средства, цестовни, жељезнички и ваздушни саобраћај, те бука из подручја са индустријским дјелатностима.

Како бука из животне средине утиче на људе?

Људи су свакодневно изложени буци, током боравка у кући, на послу, током шетње и боравка на отвореном. Према извјештају Свјетске здравствене организације из 2011. године, бука коју производе превозна средстава се сматра другим најзначајним узрочником здравствених проблема повезаних са животном средином, одмах након загађења ваздуха. Европска агенција за животну средину је током 2020. године издала извјештај “Бука у животној средини у Европи – 2020”, гдје су сумирана дотадашња сазнања о изложености становништва буци, те утицај на здравље. Према поменутом извјештају, дуготрајна изложеност буци може узроковати низ негативних посљедица на здравље, међу којима су поремећај сна, негативни утицаји на кардиоваскуларни и метаболички систем, као и когнитивна оштећења код дјеце. Према представљеним подацима, процјењује се да је бука из животне средине један од узрока појаве 48.000 нових случајева исхемијских болести срца годишње, као и појаве 12.000 случајева преране смрти у Европи. Осим тога, процјењује се и да је 22 милиона људи изложено високом степену хроничних сметњи, док 6,5 милиона људи пати од високог степена хроничног поремећаја сна. Додатно, истом студијом се процјењује да 12.500 дјеце школског узраста пати од поремећаја читања због буке коју производи ваздушни саобраћај. Поменутим извјештајем није анализирано стање у БиХ, обзиром на недостатак података.

Шта подразумијева карта буке и зашто је важна?

Без мапирања буке није могуће рјешавање негативног утицаја буке, као ни смањење ризика на здравље становништва. Карта или мапа буке је приказ података о постојећем или предвиђеном стању буке помоћу индикатора буке. Карта, такође, означава прекорачење било које релевантне прописане граничне вриједности, број људи погођених буком на одређеном подручју или број стамбених јединица изложених одређеним вриједностима индикатора буке на одређеном подручју. Постоје и стратешке карте буке намијењене цјеловитом оцјењивању изложености становништва буци из различитих извора буке или свеобухватним предвиђањима за одређено подручје.

Карта буке је неопходна како би се идентифицирала подручја са високим вриједностима буке, процијенили размјери утицаја на становништво, те предвидјеле превентивне мјере или адекватна инфраструктурна рјешења којима ће се смањити утјецај буке на здравље изложеног становништва. Уз карту буку се израђује и акциони план са мјерама за смањење утицаја буке.

Процес урбанизације и повећана потреба за мобилношћу повећавају ризик изложености становништва буци. Проблеми повезани са буком не могу се на одговарајући начин процијенити и ријешити уколико се у градовима, на цестама, аеродромима, жељезницама не израде карте буке или акциони планови који се захтијевају у Директиви.

Како можемо унаприједити ситуацију у БиХ како би се смањила количина буке из животне средине? Да ли нешто можемо урадити као појединци/ке уколико смо изложени овом проблем животне средине?

Утицај буке на здравље становништва у БиХ је занемарен, што показује недостатак легислативе усклађене са ЕУ законодавством, као и истраживања или статистичких података којима би се процијенила изложеност становништва буци. Овај утицај, без обзира што је процијењен као други најзначајни узрочник здравствених проблема повезаних са околишем у Европи, до сада се није нашао у стратешкој и планској документацији у БиХ у области заштите животне средине или просторног планирања.

На свим нивоима власти је, прије свега, потребно израдити законски оквир којим ће се омогућити израда стратешких карата буке и акционих планова, односно омогућити боље планирање у погледу заштите становништва од утицаја буке.

Као неке од мјера које се примјењују у земљама ЕУ у циљу смањења изложености становништва буци јесу: уградња асфалта ниске разине буке на цестама, употреба тиших гума и мотора на возилима за јавни превоз, проширење инфраструктуре за електрична возила у градовима, боља организација саобраћаја у циљу смањења гужве, фасаде и прозори на зградама са високим степеном заштите од буке, популаризација вожње бицикла, претварање улица у пјешачке зоне, итд. Осим тога, акционим плановима се штите тзв. „тиха подручја” у која људи могу побјећи од градске буке, а то су углавном зелене површине попут паркова или природних резервата.

Становници Босне и Херцеговине треба да буду информисани о утицају буке на њихово здравље, а посебно код најосјетљивијих чланова друштва као што су дјеца и старије особе. Учешћем у јавним расправама за издавање околишних/еколошких дозвола за изградњу цеста, аеродрома, жељезничких пруга, али и индустријских погона могуће је захтијевати додатне информације у погледу ризика од буке, као и захтијевати примјену превентивних мјера заштите и информисања јавности о нивоима буке. У случају градње стамбених јединица у насељима која су изложена буци, грађани треба да користе фасадне материјале и прозоре којима ће својој породици обезбиједити миран боравак у кући, а нарочито миран сан. Становништву се свакако препоручује и провођење више времена у тихим подручјима. И на крају, сви треба да буду свјесни да својим активностима могу произвести буку, којом угрожавају здравље околног становништва.

На који начин ће БиХ ЕСАП 2030+ (Стратегија и Акциони план заштите околиша) помоћи у рјешавању овог проблема животне средине?

БиХ ЕСАП 2030+ по први пут укључује питање управљања буком у стратешко планирање заштите животне средине на свим разинама власти у Босни и Херцеговини. Стратегијом и Акционим планом је планирана израда законских прописа којима ће се омогућити израда карата буке, стратешких карата буке, акционих планова буке, те мониторинга буке. Учешће становништва у доношењу одлука којима се спријечава њихова изложеност буци ће се значајно унаприједити када у Босни и Херцеговини буде на снази законодавство којим се омогућава израда стратешких карата буке и акционих планова. Ово ће у коначници да допринесе бољем управљању овим проблемом, а све у циљу смањења изложености становништва буци и дугорочног побољшања квалитета живота.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству у Европској унији.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам ЕУ подручја правне стечевине животне средине: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија; хемијска безбједност и бука; управљање ресурсима и управљање околишем.

Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за околиш (СЕИ) уз подршку Амбасаде Шведске у БиХ.

Интервју је иницијално објављен 28. априла 2021. године на порталу Klix.ba.