Како би заштитили људско здравље, морамо осигурати сигурно коришћење хемикалија. БиХ ЕСАП 2030+, пројекат који има за циљ развити Стратегију заштите животне средине и Акциони план за Босну и Херцеговину, хемијску безбједност сматра једним од приоритета. Разговарали смо са стручњацима за хемијску безбједност, магистрицом Мелином Џајић Ваљевац и проф.др. Бориславом Малиновићем, те их замолили да дају преглед тренутног стања хемијске безбједности у Босни и Херцеговини и објасне како се та питања односе на наш свакодневни живот.

Да ли се хемикалијама у БиХ тренутно управља добро и како ће нова Стратегија и Акциони план заштите животне средине побољшати управљање хемикалијама? Познато је да различити нивои власти имају различите приступе овој тематици, како ће БиХ ЕСАП 2030+ хармонизовати њихов даљи рад?

Управљања хемикалијама у области заштите животне средине је у надлежности ентитета, односно Дистрикта Брчко БиХ, а самим тим је и ситуација у различитим дијеловима БиХ различита. Тако нпр., у Републици Српској већ од 2009. године је успостављена и налази се у примјени законска регулатива која регулише ову област. У Федерацији БиХ први Закон о хемикалијама је на снази од октобра 2020. године, а тренутно је у фази израда Закона о биоцидима и свих неопходних подзаконских аката. У Дистрикту Брчко БиХ још увијек није дошло до усвајања поменутих закона. Као што видите, ситуација на нивоу БиХ је различита и узрокује бројне потешкоће у управљању хемикалијама на тржишту БиХ.

Управо израдом Стратегије и Акционог плана наш основни циљ је извршити усклађивање прописа надлежних институција из области хемијске безбједности које су у надлежности ентитета И Дистрикта Брчко БиХ. Са друге стране, циљ Стратегије и Акционог плана јесте да БиХ приступи ратификацији преосталих међународних конвенција и обавеза из области хемијске безбједности, као што је Минамата конвенција о живи или Кигали амандман Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач. Стратегија и Акцион план ће узети у обзир и редовно испуњавање претходно преузетих обавеза из потписаних конвенција и међународних уговора.

Хемикалије – опасност по људски живот

Какве ризике носи неадекватно управљање хемикалијама?

Ризици могу бити различити зависно од врсте хемикалије, почев од акутних тровања до хроничних здравствених тегоба. У новије вријеме све је већа забринутост научне јавности за изложености становништва перзистентним органским загађивачима, које дуготрајним уношењем у веома малим концентрацијама могу узроковати тешке посљедице на нервни систем, узрокујући лоше памћење, тешкоће у координацији, смањену видну способност, квалитет рефлекса и моторичке вјештине.

Правилним управљањем хемикалијама, међу којима су и опасне хемикалије, постижемо контролисано праћење њиховог животног циклуса, од производње, складиштења, транспорта до крајње употребе на начин који неће имати штетан утицај на људско здравље и животну средину. То подразумијева приступ и коришћење најбољих доступних научних података о процјени опасности и право јавности на доступност потребних информација о својствима хемикалија или њихових спојева. Такође, подразумијева и ограничења коришћења супстанци за које је утврђен неприхватљив ризик.

Када и гдје су грађани у свакодневном животу најчешће изложени (опасним) хемикалијама?

Према јединственој бази података Цхемицал Абстрацт Сервице (ЦАС), који је дио Америчког хемијског друштва, тренутно постоји више од 189 милиона органских и анорганских твари, укључујући легуре, координацијске спојеве, минерале, смјесе, полимере и соли објављене у публикацијама од почетка 1800-их. Поред хемикалија које користимо у индустрији и пољопривреди, људи су свакодневно изложени разним опасним хемикалијама које користе у домаћинству, а којима могу бити изложене рањиве групе друштва као што су дјеца и труднице. Сви производи, а међу њима и производи опште употребе, који не садрже одговарајуће ознаке опасности и упутства о збрињавању, представљају опасност за људско здравље и животну средину.

У свакодневним активностима смо у контакту са средствима за личну хигијену, чишћење и дезинфекцију, разним предметима од полимерних или текстилних материјала који могу садржавати неке од опасних хемикалија, као што су перзистентни органски полутанти, тешки метали међу којима кадмијум, олово или живу, супстанце које могу нарушавати ендокрини систем човјека и сл.

Осигуравање сигурне производње и употребе

Да ли је један од циљева пројекта БиХ ЕСАП 2030+ ријешити питање постојања неколико жаришта старе несигурне хемијске индустрије у БиХ?

У БиХ постоје многе локације на којима је утврђено постојање већих количина опасних хемикалија, а које су често заостатак старих индустријских постројења. Циљ Стратегије и Акционог плана заштите животне средине јесте да се изврши и инвентаризација ових локација са јасним и прецизним планом збрињавања. Ту се првенствено мисли на подручја са заосталим перзистентним органским полутантима као што је ПЦБ, подручја контаминирана азбестом или другим опасним хемикалијама, односно отпадом.

Како можемо осигурати сигурно коришћење хемијских производа? О чему морамо размишљати из перспективе произвођача и из перспективе грађана?

Будући да су неке хемикалије или њихови спојеви означене као опасне, морамо осигурати да не представљају ризик по људе и животну средину придржавајући се свих релевантних прописа и захтјева из домена хемијске безбједности. У том смислу, подаци о својствима и опасностима хемикалија морају бити доступни и разумљиви грађанима, као и свима у ланцу снабдијевања, почев од произвођача који морају имати сигурно радно окружење.
Такође је потребно континуирано радити на кампањама којима ће се повећати знање корисника хемикалија и хемијских производа о ризицима који ти производи могу представљати за њих и њихове породице.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству у Европској унији.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам ЕУ подручја правне стечевине околиша: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитет ваздуха, климатске промјене и енергија; хемијска безбједност и бука; управљање ресурсима и управљање околишем.

Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за околиш (СЕИ) уз подршку Амбасаде Шведске у БиХ.

Интервју је иницијално објављен 14. октобра 2021. године на порталу Avaz.ba.