У Босни и Херцеговини (БиХ), као и у осталим земљама Европе и шире, питања животне средине су тијесно повезана са питањима родне (не)равноправности, друштвене (не)једнакости и сиромаштва (GESEP). Овом приликом смо стручњакиње у области животне средине и друштвене једнакости, Белму Јаховић, стручњакињу за питања GESEP-а у консултантској кући Енова, и истраживачицу Клаудију Страмбо из SEI-а, замолили да нам објасне зашто су разумијевање и рјешавање међусобне повезаности између изазова из перспективе GESEP-а и одрживости стратешког планирања у области животне средине, као што је израда Стратегије и Акционог плана животне средине БиХ која је тренутно у току, од кључног значаја.
П: На који начин су родна равноправност, друштвена једнакост и смањење сиромаштва повезани са животном средином?
Б.Ј..: Ове области су међусобно дубоко испреплетене. Друштвеноекономски фактори утичу на изложеност људи и њихову осјетљивост на ризике из животне средине, док су групе у неповољном друштвеном положају (као што су дјеца, старија лица, лица са инвалидитетом и заједнице Рома) много више изложене негативним утицајима загађења, климатских промјена и природних несрећа. Питања GESEP-а такође могу да играју важну улогу када је ријеч о узроковању проблема у животној средини. На примјер, домаћинства са нижим примањима у БиХ обично возе старија возила. Ова возила испуштају више штетних гасова, који су међу најважнијим загађивачима ваздуха.
Питања GESEP-а су такође релевантна у смислу могућности и спремности људи да рјешавају проблеме у животној средини. На примјер, код жена је спремност да раде на смањењу и рециклажи отпада више изражена него код мушкараца. Такође треба да се има на уму да рјешења за промјене у животној средини нису друштвено неутрална. На примјер, увођење еколошких такси или стандарда енергетске ефикасности може да погоди много теже домаћинства са нижим приходима него добростојећа домаћинства. Укратко, интеграција перспективе GESEP-а у креирање политике животне средине може да помогне у јачању њене ефикасности и праведности, док истовремено доприноси смањењу родне неједнакости, друштвене неравноправности и сиромаштва.
П: На који начин родна неравноправност, друштвена неједнакост и сиромаштво доприносе проблемима у области животне средине у БиХ?
Б.Ј.: Постоје бројни начини на које ови аспекти додатно погоршавају проблеме у области животне средине. На примјер, у сиромашнијим домаћинствима се за кување и загријавање чешће користе јефтина горива која више загађују околину. Исто тако еколошке вриједности варирају у зависности од родне припадности, старосне доби и нивоа образовања, што значи да родне норме и други друштвени фактори могу да у одређеној мјери одреде подршку политикама животне средине. Укључивање призме GESEP-а у политику животне средине помаже у утврђивању ових разлика, те тако и изради ефикаснијих и праведнијих мјера.
П: Постоје ли у БиХ одређене групе друштва које би могле да буду теже погођене утицајима проблема у животној средини?
Б.Ј.: У документима различитих институција као и многим стратешким документи у БиХ је издвојено више група у неповољном положају. Ове групе укључују дјецу, жене, младе, старија лица, лица са инвалидитетом, Роме, избјеглице и расељена лица. Проблеми у животној средини обично теже погађају ове групе. Важно је да се има на уму да појединци/ке из ових група такође имају вишеструки идентитет који се испреплиће са свим другим, различита својства као што су етничка припадност, старосна доб, пол, приход и образовање одређују изложеност људи и њихову осјетљивост на проблеме у животној средини у БиХ.
Иако физиолошки фактори могу да допринесу објашњењу различитог утицаја загађености ваздуха или излагања штетним хемикалијама на људе, друштвени фактори су у том смислу углавном много значајнији. У БиХ високе стопе незапослености и сиромаштво запослених, дискриминација Рома и лица са инвалидитетом, те распрострањеност конзервативних и патријархалних вриједности утичу на изложеност и осјетљивост на проблеме у животној средини.
На примјер, многа ромска домаћинства нису обухваћена основним услугама и изложена су загађењу зато што чешће живе у неформалним насељима усљед друштвено економске дискриминације. У ширем смислу, сиромашније становништво чешће живи у загађеним подручјима и има отежан приступ адекватним здравственим услугама, те се стога у већој мјери суочавају са посљедицама загађења на здравље. Ово опет може да утиче на радну способност и способност учења, што за посљедицу има ограничене могућности побољшања услова живота запошљавањем и образовањем.
Разлике у излагању и осјетљивости такође су постале очигледне 2014. године када су БиХ погодиле катастрофалне поплаве. Утицај ове несреће на егзистенцију најјаче се осјетио у неформалном пољопривредном сектору у којем су жене најзаступљенија радна снага. Лица са инвалидитетом такође су посебно тешко погођена, понајприје због недостатка система раног упозорења, планова евакуације и пунктова за помоћ прилагођених њиховим потребама.
П: Како политика животне средине може да помогне рјешавању питања GESEP-а у БиХ?
K.С.: Интеграција питања GESEP-а у креирање политике животне средине може да помогне у смањењу изложености група у неповољном положају загађењу у животној средини, штетним супстанцама и природним несрећама. Такође може да помогне у јачању способности ових група да се носе са могућим утицајима проблема у животној средини и да допринесе бољој политици здравствене заштите, безбједности и обезбјеђивању егзистенције. Зато је важно да се утврди начин на који различите групе у друштву могу да буду изложене и погођене проблемима у животној средини као и рјешења у оквиру политика. Ово се може реализовати, на примјер, прикупљањем разврстаних података као и активним слушањем онога што имају рећи и њиховим укључивањем у процес креирања политика.
Б.Ј.: Истовремено, политика животне средине може да допринесе оснаживању група у неповољном положају тако што ће да омогући њихово учешће у доношењу одлука, унаприједи њихово познавања еколошких ризика и утицаја на здравље примјеном посебно осмишљене комуникације и кампања јачања свијести. Такође је важно да се препозна, јача и даље унапређује специјализовано знање и искуство које одређене подгрупе становништва имају о околини. На примјер, у БиХ старије жене у руралном подручјима могу да играју важну улогу када је ријеч о одрживом кориштењу недрвних производа, будући да су оне традиционално задужене за сакупљање, припрему и избор воћа за сушење.
П: Како се питања GESEP-а узимају у обзир у изради стратегије и акционог плана животне средине (ЕСАП) БиХ?
K.С.: Наши напори су усмјерени на укључивање стручњака/иња за питања GESEP-а у израду ЕСАП-а БиХ 2030+ и јачање свијести заинтересованих страна и стручњака/иња који раде на пројекту о међусобној повезаности између питања GESEP-а и животне средине. Дакле, обратили смо се НВО и институцијама које раде у области GESEP-а и позвали их да учествују у разматрању изазова и могућности које могу да препознају у погледу животне средине, као и ради укључивања у активности радних група, које пружају најважнији допринос изради ЕСАП-а БиХ 2030+. Поред тога, припремамо бројне писане материјале и један вебинар у циљу јачања свијести заинтересованих страна о овој теми и како бисмо им дали неке идеје о томе како разматрања перспективе GESEP-а могу да се интегришу у ЕСАП БиХ 2030+ у пракси.
П: Које су предности интеграције перспективе GESEP-а у ЕСАП БиХ?
Б.Ј.: Проблеми у животној средини су заједнички интерес свих грађана/ки БиХ, те би приликом провођења мјера на рјешавању ових проблема институције у БиХ требале да поштују, јачају и узимају у обзир људска права и права лица са инвалидитетом, ђеце, локалних заједница и лица у неповољној ситуацији. Интеграција перспективе GESEP-а у ЕСАП БиХ пружа начин за боље разумијевање и реаговање у односу на људе с различитим идентитетом, потребама и приоритетима, с циљем унапређења друштвених циљева уз циљеве утврђене у области животне средине. Штавише, интеграција перспективе GESEP-а је истовремено практична стратегија за боље познавања стварне ситуације на терену, те тиме и за израду ефикаснијих рјешење за проблеме у животној средини.
Саговорнице
Белма Јаховић, GESEP стручњакиња, Конзорцијум Enova d.o.o. Sarajevo и Centar za energiju, okolinu i resurse – CENER 21
Claudia Strambo, Научна савјетница, SEI
Др. Lisa Segnestam је дала препоруке за побољшање одговора.
Желите да сазнате више?
Извјештај:
Пројекат ЕСАП БиХ (унеси линк) ускоро ће објавити извјештај о родној равноправности, друштвеној једнакости и сиромаштву у вези са животном средином, у којем су ова питања додатно појашњена и разрађена.
Вебинар:
Такође организујемо онлајн догађај на ову тему који је планиран за 5. мај у периоду 10:00-12:30 ЦЕСТ. Сазнајте више и пријавите се: ЕСАП вебинар – Кроз призму друштвене једнакости до боље политике животне средине.
