Други круг састанака радних група пројекта за израду ЕСАП-а БиХ 2030+, од укупно шест планираних, одржан је крајем октобра и током мјесеца новембра 2020. године.
Како бисмо испоштовали мјере донесене у циљу спречавања ширења вируса KOVID-19, планиране пројектне активности и састанци су и овај пут одржани онлајн.
Током састанака су учесници из институција власти, невладиних организација и приватног сектора, као и из академске заједнице са свих нивоа у БиХ, ФБиХ, РС и БД, завршили са утврђивањем правних, техничких и институционалних изазова и мјера у свакој од 7 тематских области (вода, отпад, биолошка различитост и заштита природе, квалитет ваздуха, климатске промјене и енергија, хемијска безбиједност и бука, управљање ресурсима, управљање питањима животне средине).
Коментари из РГ у области хемијске безбиједности и буке
Малина Џајић Ваљевац, водећи стручњак у области хемијске безбиједности и буке, нагласила је да је други круг састанака обиљежио активан и продуктиван рад, те допринос учесника, као и да је ово била изврсна прилика за нове чланове радних група да се упознају са другим члановима и досадашњим резултатима.
“Хемијска безбиједност и бука су потпуно нове теме у стратешком планирању институција на нивоу БиХ, ФБиХ и БД БиХ. Недостатак законског оквира, дисперзија и нејасне надлежности институција, недовољни капацитети доносилаца одлука, широко распрострањено непознавање ризика и негативних посљедица буке, те кориштење хемикалија и производа који садрже опасне хемикалије су међу изазвома које су утврдили чланови радних група. Извозници и дистрибутери хемикалија немају равноправне услове за прометовање хемикалијама на цијелој територији БиХ. Усљед свега наведеног, становништво није адекватно заштићено од излагања буци и хемикалијама које користе“, казала је Џајић Ваљевац.
Конструктивне партиципативне методе
Како је претходно наведено, циљ пројекта је да се партиципативни приступ примјењује током цијелог пројектног периода. То значи да ћемо урадити све што је у нашој моћи да омогућимо укључивање што већег броја различитих заинтересованих страна, ради исхођења различитих ставова. Ово је начин сакупљања података и сазнања о проблемима у области животне средине и њиховог рјешавања. Партиципативне методе су широко прихваћене у креирању политика у многим дијеловима свијета.
Крајњи циљ је да се ови ставови интегришу у процесе одлучивања повезане са израдом ЕСАП-а. Огромна предност је то што учесници осјећају већи степен сопствене одговорности за цјелокупни процес, а тиме и за сам документ ЕСАП-а. Осјећај сопствене одговорности и учешћа обично отвара пут за бољу реализацију стратегије.
Због пандемије смо били приморани да прилагодимо приступ и обезбиједимо активно учешће у виртуелној форми. Ово је био изазов, али смо успјели да одржимо висок ниво учешћа кориштењем алтернативног приступа онлајн састанака и расположивих инструмената за онлајн сарадњу.
Шта слиједи?
Сљедећи, трећи круг састанака радних група планиран је за прво тромјесечје 2021. године. Радне групе ће се поново састати ради разматрања квалитативних и квантитативних информација о тренутној ситуацији (на примјер “тренутне емисије гасова са ефектом стаклене баште су XX%), с циљем утврђивања очекиваних исхода (на примјер “да ће до 2032. године емисије гасова са ефектом стаклене баште од производње енергије бити смањене за XX%“) за сљедећи период од 10 година у свакој од тематских области.
У међувремену се у оквиру пројектних активности одржавају састанци управљачких група по нивоима власти (ниво замјеника министара) и планира састанак Управног одбора пројекта (на нивоу министара) ради достављања извјештаја о напретку и сљедећем кругу састанака РГ.
