Отпад је један од највећих изазова у заштити животне средине у Босни и Херцеговини (БиХ). Иако је у протеклој деценији забиљежен напредак у пружању јавних услуга, овај сегмент још увијек није довољно развијен. Поред тога је нужно да се у политици управљања отпадом препозна и уважи међусобна повезаност сектора управљања отпадом и друштвене једнакости. Стратегија животне средине Босне и Херцеговине (ЕСАП БиХ 2030+) усмјерена је на увођење позитивних промјена у овом сектору.

Кључни проблеми у управљању отпадом су високи оперативни трошкови, неадекватно сакупљање отпада, веома ниска стопа одвајања, одлагање отпада на нелегалне депоније и слабо развијена свијест грађана/ки. У оквиру Пројекта ЕСАП БиХ 2030+ проводе се напори на рјешавању ових горућих проблема како би се омогућило унапређење постојећег система управљања отпадом. Да би се обезбиједило свеобухватно рјешење, нужно је да се уваже односи између родне равноправности, друштвене једнакости и сиромаштва (ГЕСЕП) и управљања отпадом у БиХ.

Руралне и урбане средине

Тренутно су у БиХ грађани/ке који/е живе у руралним подручјима углавном лишени/е приступа услугама сакупљања отпада. Око 77% становништва у руралним и урбаним срединама имају приступ услугама сакупљања отпада, али је покривеност у руралним срединама много мања него у урбаним. Због тога су домаћинства у руралним срединама, у којима нема услуга сакупљања отпада, принуђена да сама организују прикупљање и одвоз отпада, што често значи да отпад одлажу на нелегалне депоније. На територији БиХ је присутно око 2300 нелегалних одлагалишта, а отприлике четвртина отпада завршава на овим одлагалиштима. Због тога је даљње побољшање покривености овим услугама, нарочито у маргинализованим подручјима од кључне важности за унапређење животне средине.

Изазови и могућности за ромску популацију

Изазови у управљању отпадом су од посебне важности за ромске заједнице у БиХ. Због тога што често живе у неформалним насељима, велики број ромских домаћинстaва немају приступ услугама сакупљања отпада, будући да њихове настамбе нису легализоване. Осим тога, велики број Рома/киња живе у близини депонија и лоших канализационих система, што може бити веома опасно за здравље, нарочито здравље дјеце. Поред тога, због недостатка могућности привређивања узрокованог дискриминацијом и искључивањем из друштва, многи Роми/киње раде у неформалном сектору, посебно на сaкупљању и продаји компоненти из отпада. Због тога су такође изложени ризику од утицаја медицинског отпада који није прописно збринут, што је изузетно озбиљан проблем у контексту пандемије вируса Ковид -19. Уз то је усвајањем политике затварања општинских депонија у БиХ и преласком на концепт регионалних и заједничких депонија за више општина, угрожена егзистенција Рома/киња који/е се баве сакупљањем отпада.

Због тога је важно да се у оквиру нових система управљања отпадом ојача социјална укљученост и обезбиједи могућност формалног запошљавања у сектору управљања отпадом за популацију која је најтеже погођена овом промјеном. Неки од Рома/киња који/е се баве сакупљањем отпада су изразили спремност да у случају затварања депоније прихвате посао на рециклажи отпада или сличне послове, уколико им се понуде фиксне плате и прописни услови рада.

Импликације родне једнакости

Приликом рјешавања изазова у области управљања отпадом такође је важно да се вoди рачуна о  социјалном укључивању различитих родних и добних група. Углавном, жене чешће настоје да смање количине отпада и сортирају рециклабилни отпад у домаћинству, а стиче се утисак да показују и већу склоност предузимању одређених корака на смањењу настанка отпада у домаћинству него мушкарци. Тако, на примјер, избјегавају робу која има превише амбалаже, пију воду из чесме умјесто да купују флаширану  воду и поклањају или продају ствари које могу да се користе. Једно истраживање о ставовима у односу на остатке хране у БиХ показало је да жене чешће имају осјећај грижње савјести приликом бацања хране и куповину планирају тако да избјегну остатке хране.

Приликом планирања кампања јачања свијести о смањењу количина отпада и рециклажи, треба да се уваже и преиспитају традиционалне родно засноване улоге. Како би се могло десити да планиране стратегије рециклаже буду усмјерене искључиво  на жене и да тако остали актери буду ослобођени одговорности, важно је да се води рачуна да се стратегијом обухвате и остали актери. Поред тога, социјалну укљученост треба узети у обзир и приликом планирања канти за отпад, спремника за папир и флаше у рециклажним двориштима, тако да се обазбиједи несметан приступ лицима са инвалидитетом и старијим лицима.

Више информација:

Сазнајте више о управљању отпадом и друштвеној једнакости у сажетку разматрања “Управљање отпадом у Босни и Херцеговини кроз објектив родне равноправности, друштвене једнакости и и смањења сиромаштва“.

Даљње представљање међуповезаности између ГЕСЕП-а и осталих питања заштите околиша/животне средине можете пронаћи на овом линку.