Фотографија: FS-Stock / Getty Images

Ауторице: Клаудија Страмбо, Махбубех Рахмати-Абкенар, Саша Солујић, Лора Дел Дука

Однос према животној средини, према дефиницији, “скуп вјеровања, интереса и ставова  појединца у односу на активности или питања везана за животну средину,” представља кључни фактор у одређивању подршке јавности и нужности израде политика заштите животне средине. Док се активности на изради стратегије животне средине Босне и Херцеговина (БиХ) приводе крају, испитали смо однос њених грађана према животној средини и разматрали начин јачања свијести у наредном периоду.

За одређивање односа према животној средини у БиХ, користили смо показатеље као што су ниво забринутости који појединци показују у односу на кључне проблеме у области животне средине, на примјер климатске промјене и загађење, те колики значај ови проблеми имају за појединце у односу на економију. Такође смо користили показатеље еколошки прихватљивог понашања, као на примјер, добровољно укључивање у организације за заштиту животне средине. Наша анализа је заснована на најновијим подацима из  Европског истраживања вриједности (2017.) и Балканског барометра (који су прикупљени у периоду између 2016. и 2022. године).

Однос према животној средини у БиХ

Према подацима из документа Балкански барометар за 2022. годину, забиљежен је пораст забринутости због климатских промјена и загађености у односу на 2016. и 2019. годину, с око двије трећине испитаника који ове проблеме сматрају веома или донекле озбиљним у прошлој години. Међутим, у 2020. години, забринутост због климатских промјена и загађености биљежи пад како у БиХ тако и у региону Западног Балкана, што је вјероватно посљедица глобалне пандемије, погоршања економске ситуације, а могуће и рата у Украјини.

Како је приказано на слици испод, док је 2022. године у БиХ забиљежен пораст забринутости у погледу климатских промјена и загађености у односу на 2016. и 2019. годину, забринутост је мања од односу на 2020. годину. Овај тренд пада је очигледан како у БиХ тако и у ширем подручју Западног Балкана.

У Балканском барометру се такође указује на све веће присуство еколошки прихватљивог понашања код грађана БиХ, као што су, на примјер, смањење отпада и кориштење зелених производа. Међутим, у поређењу с другим државама Западног Балкана, грађани БиХ у мањој мјери показују еколошки прихватљиво понашање у свим другим категоријама, осим у куповини домаће хране.

Поред тога, у 2022. години је у односу на 2018. годину, мање грађана у БиХ показало наклоност према идеји да купују еколошки прихватљиве производе који су били нешто скупљи, док је на регионалном нивоу забиљежен драматичан пораст овог постотка. У 2022. години је, у односу на 2021. годину, знатно мање грађана БиХ (17% у односу на 27%) сматрало да је могуће да се емисије CO2 смање и сведу на ниво приближан нултој стопи. У 2022. години је мање од једне петине становништва сматрало да је ово нужно и изводиво. Међутим, у БиХ је у 2022. години је било више грађана који су сматрали да је ово смањење нужно него у 2021. години, док је овај постотак на регионалном нивоу био умањен.

Каква је ситуација у БиХ у поређењу с државама ЕУ? Како показују бројке у наставку, на основу података из 2017. године, у БиХ је постотак становништва који су изразили спремност да издвоје дио свог дохотка, под условом да могу да буду сигурни да ће да се користи за спречавање загађивања животне средине, био виши од европског просјека (70% у односу на 51%). Међутим, у БиХ грађани показују већу забринотост за економске проблеме него за еколошке проблеме (60% у односу на 33%). Већи дио становништва сматра да еколошки прихватљиво поступање нема смисла ако и остали не поступају једнако (48% у односу на 29%), и да су многе еколошке пријетње претјерано наглашене (33% у односу на 23%). Чланство у организацијама за заштиту животне средине је незнатно ниже од европског просјека (3% у односу на 7%).

Укратко, подаци показују да је у БиХ забринутост за еколошке проблеме као што су климатске промјене и зaгађеност порасла, те да еколошки прихватљиво понашање показује сличан тренд. Међутим, економским проблемима се даје предност, а стиче се утисак да је скептицизам у погледу могућности остваривања климатских циљева у порасту. Поред тога, једна трећина становништва у БиХ не вјерује у наводе о озбиљности еколошких пријетњи.

Однос према животној средини различитих група разврстаних према полу, старости, приходима и степену образовања?

Иако се може рећи да описани трендови важе за цјелокупну популацију, присутне су и разлике између одређених друштвених група. Истраживање односа према животној средини нарочито из перспективе родне припадности, старости, висине прихода и степена образовања, може да помогне бољем усмјеравању кампања јачања свијести и мобилизацији група које показују већу склоност да ураде нешто на заштити животне средине.

Како је приказано на сљедећој слици[1], Европско истраживање вриједности указује на присуство мањих разлика између мушкараца и жена у односу према животној средини. Жене у БиХ у нешто већој мјери дају предност животној средини у односу на економију (39% у односу на 33%), док су мушкарци склонији вјеровању да нема смисла да раде на заштити животне средине ако и други не раде исто (52% у односу на 45%), као и да су многе еколошке пријетње претјерано наглашене (36% у односу према 31%).

Ова разлика између мушакраца и жена присутна је и у другим географским контекстима као што су Индија, Сједињене Државе, те Европска Унија. Жене у овим подручјима обично имају развијенију свијест о здравственим питањима, и повишен осјећај ризика, и обично показују већу забринутост и мотивацију да нешто ураде по питању климатских промјена. За разлику од њих, мушкарци су склонији практичном рјешавању проблема. Постоји неколико хипотеза којима се настоји објаснити ова разлика, као што су разлике у социјализацији између полова које одређују систем вриједности, што утиче не перцепцију ризика и угрожености или опредијељеност за егалитаристичке вриједности праведности и друштвене правде. Недавно проводено истраживање, међутим, показује да је ова разлика „далеко од универзалне”: у неким случајевима, мушкарци имају боље развијену свијест о климатским промјенама, као на примјер у Гани, Индонезији и Аргентини.

У погледу генерацијских разлика, подаци из ЕВС-а указују да не постоји значајна веза између старости и показатеља животне средине које су предмет испитивања. На глобалном нивоу су докази који повезују старост и забринутост за животну средину различити. Студијске анализе су показале да се старија лица чешће проводе активности у природи, избјегавају поступање које је штетно за животну средину и чувају сировине и природне ресурсе, као на примјер у Европи. С друге стране, млађе генерације обично изражавају већу забринутост конкретно по питању климатских промјена, како је показало истраживање проведено на Новом Зеланду, у САД-у и у ЕУ. Неке студијске анализе такође указују на слабљење тренда у овом односу у неким државама с високим приходима, док је у протекле двије деценије брига за животну средину међу младима у земљама са средње високим приходом у порасту.

У погледу прихода ЕВС открива да генерално давање предности животној средини у односу на економију опада с порастом дохотка, без обзира на родну припадност. Овај тренд је различит од тренда забиљеженог у другим срединама у којима преовладава супротан став. Могуће објашњење овог укупног тренда је да су појединци с нижим примањима чешће изложени штетном дјеловању из животне средине него појединци с вишим приходом. Појединци с нижим примањима такође су склонији вјеровању да су наводи о еколошким пријетњама претјерани у поређењу с појединцима са средњим или високим приходом.

У БиХ је степен образовања фактор који има највећи утицај на однос према животној средини. Подаци из ЕВС-а указују да и мушкарци и жене с високим степеном образовања имају нешто позитивнији однос према животној средини у поређењу с појединцима које имају нижи степен образовања. Појединци с факултетским образовањем или вишим степеном образовања чешће дају предност животној средини у односу на економију и издвајају дио дохотка за животну средину, без обзира на родну припадност. Такође показују већу склоност да дио свог дохотка издвоје за очување животне средине, нарочито жене. С друге стране, појединци са средњом стручном спремом или нижим степеном образовања су склонији вјеровању да нема смисла предузимати мјере на заштити животне средине ако и други не раде исто, као и да су многе еколошке пријетње пренаглашене. Повезаност између степена образовања и наклоности према заштити животне средине уочена је и у другим државама, као што су Кина и европске државе.

Будући кораци

Укупни позитиван тренд у погледу односа бх. друштва према животној средини у извјесној мјери је засјењен све већим скептицизмом у погледу могућности достизања и нужности смањења емисија CO2. Овим је наглашена важност квалитетног информисања и комуникације усмјерених на уклањање дезинформација у друштву, као и стратегија комуникације које би осигурале ефикасно информисање грађана о предностима и могућностима повезаним с политиком заштите животне средине. Штавише, идентификација одређених група које су мање наклоњене заштити животне средине (као напр. мушкараца и појединаца с вишим приходима или нижим степеном образовања) може да омогући израду усмјеренијих стратегија и порука прилагођених овим групама популације. Из тог разлога је расположивост разврстаних података од кључног значаја.

Државни органи, посебно на субнационалном нивоу, и невладине организације (НВО) имају кључну улогу у јачању свијести, образовању становништва о еколошким изазовима и могућностима, и подстицању грађана да прилагоде своје понашање. Државни органи такође имају значајан утицај на успостављање одговарајућих оквира и подстицаја.

У циљу рјешавања изазова, у БиХ се припремају Стратегија и акциони план животне средине 2030+ (ЕСАП БиХ 2030+) чији је циљ јачање ових напора, приоритизација јачања свијести шире јавности и привредника о животној средини у погледу неколико проблема. Управљање отпадом, употреба пестицида у пољопривреди и шумарству, заштита биолошке разноврсности, управљање хемикалијама и буком, само су неке од области које налажу хитну промјену понашања. Ојачана свијест о овим издвојеним проблемима може да буде корисна и за унапређење здравља. За рјешавање ових изазова, у ЕСАП-у БиХ 2030+ су, између осталог, предвиђене кампање јачања свијести, унапређење знања циљаним едукативним кампањама и сарадња са сектором цивилног друштва и образовним институцијама. Едукација о животној средини и јачање свијести истовремено се сматрају важним покретачима ефективног учешћа у доношењу одлука о животној средини у Босни и Херцеговини.

Приликом провођења ових кампања, од суштинског је значаја да се води рачуна о различитим облицима свијести у бх. друштву, будући да су информативне кампање усмјерене на промјену понашања обично успјешније ако су поруке које преносе прилагођене одређеним групама људи. На примјер, едукација о животној средини треба да ријеши проблем родних разлика у нивоу знања и разумијевању питања и интервенција у животној средини. Исто тако је од кључне важности да се избјегава родно етикетирање еколошки прихватљивог понашања у информативним кампањама. Како је претходно наведено, уочене родне разлике су далеко од универзалних, што додатно наглашава да сваки појединац у БиХ сноси одговорност за заштиту животне средине. Уз то је важно  да се избјегава пребацивање одговорности за животну средину с произвођача на појединачне потрошаче.

За промјене односа према животној средини и исхођење подршке у политикама животне средине такође би било корисно да се остварују кроз мјере за рјешавање економских неједнакости. На примјер, будући да се млади суочавају с посебно израженим економским проблемима, треба да се стави нагласак на програме подршке запошљавању младих у ресорима зелене транзиције, као што су нискокарбонски саобраћај, енергетска ефикасност или циркуларна економија.

И на крају, вођство ЕУ - или недостатак вођства - ће такође имати значајну улогу. Кандидатски статус додијељен БиХ у 2022. години и напредак држава ЕУ - односно изостанак напретка - у остваривању праведне зелене транзиције додатно ће утицати на обликовање односа према животној средини у БиХ у погледу тога што је могуће, пожељно, нужно.

[1] Н.Б.: Прикупљање података за ЕВС провођено је 2017. године, те су тиме подаци мање актуелни од података из Балканског барометра. Ипак смо користили ове податке због чињенице да су разврстани и упоредиви с подацима из других држава ЕУ. Приступ новијим разврстаним подацима о односу према животној средини у БиХ омогућио би тачније представљање постојећег стања у свим сегментима друштва.