Босна и Херцеговина је позната као плаво срце Европе због многобројних нетакнутих ријека и водотока. Ипак, систем управљања и заштиту вода потребно је унаприједити.

БиХ тренутно развија Стратегију и Акциони план заштите животне средине (БиХ ЕСАП 2030+) који ће, између осталих циљева, процијенити тренутно стање водних ресурса у БиХ и дефинисати мјере и активности усмјерене на очување квалитета и квантитета водних ресурса.

Др. Селма Ченгић и проф. др. Свјетлана Лолић стручњакиње су које раде на питањима и рјешењима у вези са водним ресурсима у оквиру пројекта БиХ ЕСАП 2030+.

Који су главни изазови када је ријеч о квалитети воде у БиХ данас?

У поређењу са великим бројем европских земаља и шире, БиХ располаже са значајном количином водних ресурса. Вода представља кључну компоненту како социјалног, тако и економског, али и еколошког развоја који су међусобно зависни и управо због тога је аспект очувања њеног квалитета и квантитета од пресудног значаја.

У БиХ су површинске и подземне воде под ризиком од даљње деградације, а на неким водотоцима квалитета вода је већ значајно нарушена. Један од главних изазова у очувању квалитета вода представља одводња и пречишћавање отпадних вода, било да је ријеч о отпадним водама активних индустријских и других привредних загађивача, комуналним отпадним водама или процједним водама из депонија. Такође, пољопривредне активности у БиХ врше значајан притисак на квалитету вода.

Значајан проблем представљају и хидроморфолошке промјене водних тијела површинских вода настале изградњом брана, хидроелектрана, насипа и других објеката, одсуство осигурања еколошки прихватљивог протока на неким водотоцима, непровођење одлука о зонама санитарне заштите изворишта подземних вода у складу са постојећом регулативом.

Присутни су и недостаци у успостави систематичног мониторинга, посебно подземних вода, те у адекватној контроли и надзору над системом мониторинга.

Шта је циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ када је ријеч о побољшању квалитета вода и зашто је пројекат важан?

За сектор вода је кључно усклађивање релевантног законодавства БиХ са правном стечевином ЕУ (тј. ЕУ законима и регулативом о животној средини), те ЕУ директивама из области вода, посебно из перспективе унапређења квалитета воде. Иако је посљедњих година постигнут значајан напредак, и даље је највише средстава у сектору вода потребно уложити за унапређење у водно-комуналном сектору, тј. у имплементацију захтјева директива ЕУ о води за пиће и о сакупљању, одводњи и третману урбаних отпадних вода.

Неки од значајних изазова са којима се БиХ сусреће на путу постепеног усклађивања закона са правном стечевином ЕУ су брзина усклађивања, координација активности на усклађивању између различитих нивоа власти у БиХ, као и недовољни постојећи људски и финансијски ресурси за примјену ЕУ законодавства.

За побољшање квалитета воде у БиХ изразито је важно успостављање ефикасне сарадње између ентитета и Брчко дистрикта. Такође, важно је и осигурати сарадњу и координацију активности унутар ентитета и између сектора вода и других сектора, као што су сектор енергетике, просторног планирања, пољопривреде, индустрије и др. Вода као ресурс је подложна притисцима различитих развојних сектора. Због тога је неопходно свести на минимум или елиминисати међусекторске сукобе интереса усклађивањем развојних планова свих сектора.

За израду Стратегије и Акционог плана заштите животне средине БиХ одабран је партиципативни приступ. То значи да ће ширем кругу заинтересованих страна бити омогућен приступ процесу израде, а што ће допринијети квалитетнијем рјешавању неведених изазова.

Са којим проблемима се суочава БиХ када је ријеч о загађењу површинских и подземних вода и који су главни загађивачи вода?

Постоје различити проблеми када је у питању квалитета вода на различитим водотоцима у БиХ. Најозбиљнија, готово алармантна ситуација, је у сливу ријеке Босне, гдје је квалитета површинских вода најлошија. На подручју слива ријеке Босне живи највећи број становника, па трпи и највеће оптерећење од стране комуналних отпадних вода. Такође, овдје је и највећа концентрација индустријских постројења, која су уједно и велики потрошачи, али и загађивачи воде.

Што се тиче индустријских отпадних вода, према важећем законодавству, сви индустријски произвођачи су у обавези да изграде властите уређаје за предтретман индустријских отпадних вода прије њиховог испуштања у јавни канализациони систем или да пречишћавају своје опадне воде прије директног испуштања у природни реципијент. Међутим, за сада се ово не примјењује код значајног броја индустрија у БиХ, што има за посљедицу значајно нарушену квалитету вода у неким водотоцима у БиХ и представља ризик за квалитету подземних вода и деградацију животне средине.

Будући да у БиХ индустријска производња није развијена ни близу пријератне, оцијењено је да за сада санитарне отпадне воде из домаћинстава имају значајнији негативан утицај на животну средину.

Свједоци смо климатских промјена и све чешћих и дужих сушних периода који сигурно имају за посљедицу смањење доступних количина подземних вода. Томе доприноси и њихова експлоатација и прекомјерно захватање на појединим подручјима.

БиХ је богата ријекама и већина већих градова се налази баш уз ријеке. Повећање падавина, као једна од посљедица климатских промјена, као и штете проузроковане поплавама представљају ризике. Које су могућности за контролисање поплава и заштиту насеља уз ријеке као што су Врбас, Сава, Дрина, Босна и Неретва?

У прошлости су се углавном проводиле структурне мјере (изградња грађевина и објеката за заштиту од штетног утицаја вода), док су неструктурне мјере (усвајање и поштивање прописа о урбанизацији и грађевинских прописа у угроженим зонама, те подизање свијести о штетном утицају поплава) проводиле у много мањем обиму. Због изостанка планских мјера у долинским просторима уз водотоке (приликом изградње нових насеља, саобраћајница, привредних објеката), на неким подручјима се ризик од поплава током времена чак и повећао.

Због тога су се проблеми у области заштите од штетног дејства вода, крајем прошлог и почетком овог вијека, почели усложњавати, јер се догађало неконтролисано насељавање ријечних долина и инундационих подручја, а њихова заштита изискује значајна финансијска средства.

У ријечним долинама са већим насељима и градовима, гдје степен урбанизације није значајно промијењен у задњих 30-так година, проблеми са поплавама од великих водотока (као што су Босна, Врбас, Дрина, Неретва) нису толико изражени. Овдје се све чешће јављају поплаве изазване бујицама и клизиштима. У горњим дијеловима малих водотока, непланска сјеча шуме и огољавање је узроковало појаву клизишта, а погодовало је и формирању бујица.

У долинским дијеловима неких великих водотока изразито равничарско подручје брзо плави и поплаве захватају велика инундациона подручја. Подручје Бијељине, а затим и Сане низводно од Санског Моста, имају проблема са плављењем великих пољопривредних подручја.

Многе земље чланице ЕУ су схватиле да пасивни приступ заштити од штетног дјеловања вода (заштита од поплава примјеном структурних мјера) има своја ограничења. Зато је кроз ЕУ Директиву о поплавама из 2017. године промијењен приступ овом проблему. Не говори се више о заштити од поплава, него о смањењу ризика од поплава и нагласак је на увођењу и имплементацији неструктурних мјера.

Како планирана изградња малих хидоелектрана утиче на водне ресурсе у БиХ?

Према Оквирној енергетској стратегији БиХ до 2035., БиХ је усвојила Акциони план за кориштење обновљивих извора енергије (ОИЕ) којим се обавезала да ће до 2020. године постићи удио од 40% у укупној финалној потрошњи. У обновљиве изворе изворе енергије који се налазе у систему потицаја се убрајају хидроелектране снаге до 10 МW, вјетроелектране, соларне електране и електране на биомасу/биогас.

У БиХ је ситуација таква да готово цјелокупни допринос у сектору производње електричне енергије из обновљивих извора у систему потицаја имају мале хидроелектране (преко 90%).

Поред хидроморфолошких промјена ријека које су изазване изградњом малих хидроелектрана, оне имају и значајан утицај на биодиверзитет и неријетко долази до нарушавања екосистема.

Опћенито, проблем изградње малих хидроелектрана у БиХ лежи у недосљедној примјени и провођењу законских и уговорних обвеза које дефинишу услове и правила под којима се мале хидроелектране граде и касније раде. Такође, недостаје примјена стандарда Европске уније и рано укључивање јавности у процесе доношења одлука. У важећим стратешким и планским ентитетским документима, који се односе на управљање водама, наводи се обавеза осигуравања „еколошке стабилности водопривредних система”, кроз обезбјеђивање еколошки прихватљивог протока (ЕПП), а који је динамичка категорија и прилагођава се развоју низводних заједница организама. У пракси се често не поштују налази околишне документације и издатих околишних аката, те се на локацијама малих хидроелектрана не обезбјеђује адекватан еколошки прихватљив проток који би омогућио несметан развој низводних заједница организама, али и кретање риба узводно до њихових мрестилишта изградњом тзв. рибљих стаза.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ, Републике Српске и Брчко дистрикта БиХ у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству Европској унији.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам подручја ЕУ правне стечевине животне средине: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија, хемијска безбједност и бука, управљање ресурсима и управљање животном средином.
Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за животну средину (СЕИ) уз подршку Шведске амбасаде у БиХ.