Знате ли шта је управљање животном средином? Управљање животном средином је систематичан и сложен процес који осигурава да друштво са својим људима, индустријама и предузећима брине о животној средини у смислу регулације и заштите. Да би се подржало и побољшало управљање животном средином у Босни и Херцеговини, Стратегија и Акциони план за заштиту животне средине (пројекат БиХ ЕСАП 2030+) имају за циљ рјешавање питања управљања животном срединим. Пројектне стручњакине мр.сц. Маја Маретић Тиро и мр.сц. Снежана Мишић Михајловић говоре о изазовима и могућностима у вези са системима управљања животном средином у БиХ.

Шта укључује тематско подручје управљања животном средином и зашто је ово подручје важно?

Управљање животном средином је посебна тема унутар политике животне средине ЕУ. Стога је укључено у ЕСАП пројекат, поред тематских подручја вода, отпад, биолошка разноликост и очување природе, квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија, хемијска сигурност и бука и управљање ресурсима. Тема управљања животном средином покрива тзв. хоризонтална подручја политике: управљање подацима, праћење, процјену животне средине, издавање дозвола и проведбу. У пракси управљање животном средином помаже владама да успоставе политике, структуре и процесе који олакшавају одговарајуће планирање, стратешко управљање и провођење акција у свим подручјима заштите животне средине.
Основни циљеви и смјернице за интегрирано управљање животном средином сматрају се стандардним захтјевима за политике животне средине на свим нивоима власти БиХ. Због тога су ЕСАП активности осмишљене тако да интегрирају стратешке циљеве и смјернице за управљање животном средином, који ће бити потврђени од стране управљачких тијела и одобрени од стране одговарајућих власти.

Можете ли описати неке од алата или механизама за управљање животном средином које данас користе власти у БиХ?

Владе се баве утицајем на животну средину разним инструментима, од међународних споразума до државних и локалних управљачких аката, који имају за циљ контролисати, подстаћи или надзирати утицај на животну средину и одрживост.
Власти у БиХ имају бројне механизме за регулисање еколошког понашања предузећа и јавности, тзв. регулаторне инструменте. Ту спадају, на примјер: међународне конвенције и уговори, закони и прописи, политике и програми, дозволе и лиценцирање, праћење и контрола, процјене утјецаја на животну средину, стратешке процјене животне средине, канали за ширење информација о животној средини, механизми за учешће грађана у питањима животне средине и међуинституционална координација.
Поред регулаторних инструмената, постоје и економски инструменти или тзв. тржишно засновани инструменти (нпр. еколошке таксе и порези, те шеме за трговања емисијама) и добровољни инструменти, као што су системи управљања животном средином, добровољни уговори (нпр. између јавних и приватних институција) и шеме награђивања.

Који су главни изазови у вези са управљањем животном средином у БиХ?

Главни изазови из перспективе управљања животном средином у контексту БиХ дијелом су повезани с прилично ниским степеном усклађености законодавства са правном стечевином ЕУ (ацqуис – збирка свих закона о животној средини у оквиру законодавства ЕУ). Такође, недостају довољни институционални капацитети за имплементацију политика и пројеката у области заштите животне средине, неразвијени системи праћења, управљања подацима и извјештавања, као и слаба сарадња међу актерима из јавног, цивилног и приватног сектора у смислу постизања циљева заштите животне средине.

Како ЕСАП планира јачање система управљања животном средином у БиХ?

ЕСАП ће пружити иновативнији и свеобухватнији стратешки оквир за имплементацију и напредак постојећих алата и механизама, као и за дизајн и увођење нових алата.
Стратегије заштите животне средине и акциони планови свих нивоа власти БиХ садржават ће циљеве и мјере посебно повезане са јачањем система управљања животном средином. Стога се главна побољшања очекују у смислу већег степена усклађености законодавства са правном стечевином ЕУ у области заштите животне средине, јачих институционалних капацитета, функционалне међусекторске сарадње и успостављања ефикасних система праћења и извјештавања у БиХ.

Сваког 5. јуна људи широм свијета обиљежавају Свјетски дан заштите животне средине. Ове године фокус је на обнови екосистема. Каква је тренутна ситуација у вези са обнављањем екосистема у БиХ и сматрате ли да су потребни неки даљи помаци?

Свака изравна пријетња деградацији или губитку биолошке разноликости може имати неколико покретача. Најозбиљнији притисци на биолошку разноликост у БиХ укључују: пренамјену станишта, прекомјерно искориштавање ресурса, загађење, климатске промјене, инвазивне врсте и антропогене акције и активности економског развоја, као и лоше управљање отпадом, прекомјерну и илегалну сјечу и производњу енергије.

Усвајање и провођење докумената просторног планирања на свим нивоима у БиХ је за сада споро, што је резултирало неконтролисаном урбанизацијом и фрагментацијом. С тим у вези је дошло до губитка пољопривредног земљишта, шума, мочвара и станишта других врста. Што се тиче деградације и уситњавања земљишта, то се догађа због урбанизације, изградње инфраструктурних објеката, пожара, ерозије, испуштања загађивача у земљиште и нелегалне градње објеката.

Такође, климатске промјене су у различитим извјештајима идентификоване као једна од највећих пријетњи биодиверзитету у БиХ. Осјетљивост екосистема на ефекте климатских промјена повећана је због њиховог поремећеног стања, уситњености и различитих антропогених утицаја. Климатске промјене показују свој утицај на биљке и биљне заједнице, што се прво може примијетити промјенама у фазама годишњег животног циклуса. Такође, видимо промјене у расподјели популација и врста, као и у функционисању екосистема.

Мјере за обнову екосистема и ублажавање климатских промјена су од највеће важности, посебно за пољопривредне и шумарске екосистеме. Хитна акција за борбу против утицаја климатских промјена захтијева мјере, нпр. примјеном рјешења заснованих на природи (“натуре-басед солутион” – НБС) у кључним секторима за постизање обнове екосистема. На овај начин можемо одржавати релевантне услуге екосистема за друштво и за добробит људи. Посебан нагласак треба дати мочварним подручјима, посебно оним која су већ под заштитом – али ако се мјере обнове не уведу ускоро, вриједности биолошке разноликости могу се трајно изгубити.

Обнова екосистема заслужује већу пажњу власти на свим нивоима у БиХ, као и усклађено дјеловање свих сегмената друштва. Свјетски дан заштите животне средине 2021. добра је прилика за промоцију потребе за снажним акцијама, од којих су неке обрађене у ЕСАП-овој тематској групи “биолошка разноликост и очување природе“.

Важно је напоменути да се свијест јавности повећава. Образовне активности, укључујући оне организоване поводом важних дана везаних за заштиту животне средине, спадају у алате за управљање животном средином. На овај начин управљање животном средином подржава промјене у понашању и промовира дјелотворније изборе политика.

ЕСАП се заснива на партиципативном приступу, што значи да су релевантне институције, јавност, приватни сектор и организације цивилног друштва, као и професионална заједница у БиХ укључени у процес. Да ли је партиципативни приступ такође важан за провођење Стратегије и Акционог плана?

Заиста, партиципативни приступ је посебно важан у ЕСАП процесу и очекује се да ће омогућити ефикасно провођење стратегија и акционих планова на свим нивоима власти. Током развоја ЕСАП докумената, партиципативни приступ ће олакшати различите начине прикупљања података и знања о еколошким проблемима и различитим рјешењима. Ово на крају повећава вјероватноћу да ће многи учесници осјетити власништво над урађеним документима, те да ће подржати и учествовати у њиховом провођењу.

Очекује се да ће ефекти партиципативног приступа у креирању ЕСАП-а бити видљиви након завршетка процеса израде докумената у облику нових или ојачаних веза међу учесницима. Сви укључени пролазе кроз интензивно колективно учење и стичу веће разумијевање сврхе политика заштите животне средине и сарадње више учесника, што у коначници треба осигурати боље постизање позитивних резултата у заштити животне средине.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству у Европској унији.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам ЕУ подручја правне стечевине околиша: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија; хемијска безбједност и бука; управљање ресурсима и управљање околишем.

Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за околиш (СЕИ) уз подршку Амбасаде Шведске у БиХ.

Интервју је иницијално објављен 07. јуна 2021. године на порталу Hercegovina.info.