У Босни и Херцеговини (БиХ) је изложеност штетним хемикалијама један од ризика из животне средине који су нарочито опасни за здравље људи. Међутим, веома је важно напоменути да изложеност хемикалијама и њихово дјеловање на људе могу да буду промјењиви у зависности од родне припадности, занимања, мјеста живљења, старосне доби и здравственог стања појединаца/ки. Због тога приликом креирања политике животне средине мора да се узме у обзир да су одређене групе друштва осјетљивије од осталих.
Штетне хемикалије су присутне готово свуда – у храни, козметичким производима, електронским уређајима и средствима за чишћење – а могу да се унесу у организам на различите начине, на примјер, удисањем, путем контакта с кожом, исхране, или убризгавањем. Негативан утицај хемикалија једнако погађа људе и природно окружење. Истраживања показују да су у БиХ опасне хемикалије и супстанце већ присутне у води, тлу и храни. Узрок загађености су углавном неадекватно одлагање комуналног и индустријског отпада, отпада из рудника и болница, непостојање погона за прочишћавање отпадних вода и канализације из којих се вода испушта директно у водна тијела. Дуготрајна, континуирана изложеност опасним хемикалијама у води, храни, тлу и ваздуху може да узрокује различите здравствене проблеме, као што су оштећења репродуктивног, имунолошког и неуролошког система, рак и оштећења појединих органа.
Међутим, ефекат штетних хемикалија на људе може да буде далекосежнији од самог негативног учинка на здравље. На примјер, може да доведе до умањене радне способности и губитка прихода, повећања трошкова здравствене заштите, те чак и до губитка прихода услијед смрти члана/це домаћинства. Постоје бројни разлози зашто су одређене групе друштва осјетљивије на штетан утицај хемикалија од других. Неке групе су осјетљивије због нарушеног здравља или ограничене могућности заштите од излагања хемикалијама. Постоје и социјални фактори као што су мјесто гдје раде и живе, због чега су неке групе стално изложене утицају опасних хемикалија. Други социјални фактори, као што је приступ здравственој заштити, такође одређују способност различитих група да се носе са здравственим проблемима повезаним са утицајем хемикалија.
Шта треба да се узме у обзир у политици
Зато разматрање интеракције између хемијске безбједности и родне равноправности, друштвене једнакости и сиромаштва (ГЕСЕП) треба да буде боље интегрисано у креирање политике. Због формалних и неформалних друштвених норми и понашања, изложеност и начин на који се различите групе суочавају с утицајем хемијских супстанци нису једнаки. Исто тако ће увијек бити присутне одређене физиолошке разлике које одређују у којој су мјери различите групе подложне штетном утицају излагања хемикалијама. Политикама не могу да се уклоне физиолошке разлике, али оне могу да се узму у обзир приликом процјене ризика и одређивања прихватљивог нивоа изложености с циљем заштите релевантних осјетљивих група.
Израда нове стратегије и акционог плана за БиХ
У процесу израде нове стратегије заштите животне средине и акционог плана Босне и Херцеговине (ЕСАП БиХ 2030+) је међусобна повезаност хемијске безбједности и друштвених аспеката препозната на неколико начина и узета у разматрање у раној фази процеса.
Радна група за хемијску безбједност, чији су чланови/це представници/е различитих заинтересованих страна и стручњаци/киње из различитих сектора који учествују у припреми ЕСАП-а БиХ на различитим нивоима власти, на редовним састанцима расправља о изазовима и проблемима са којима се суочава БиХ, као и потребним мјерама и активностима.
Једна од стручњакиња у области хемијске безбједности и буке, Мелина Џајић – Ваљевац, нагласила је да су сви/е чланови/це радне групе сагласни/е да постоји потреба за прикупљањем релевантних података у вези са посљедицама изложености становништва хемикалијама и хемијским производима, као што су акутно тровање или хронична обољења која су посљедица континуиране изложености. На примјер, иако је општепозната чињеница да су жене подложније могућем негативном утицају употребе хемикалија у производима за домаћинство и козметичким препаратима, у БиХ не постоје релевантни подаци о овоме.
“Тренутно здравствени центри у БиХ не воде прописну евиденцију о одређеним обољењима која би могла да буду повезана с континуираним излагањем хемикалијама или хемијским производима. Због тога се не доносе ни мјере за сузбијање додатног ризика од акутног или хроничног тровања. Акутно тровање се обично евидентира под истом шифром као опште повреде,” казала је Џајић – Ваљевац.
Други стручњак у области хемијске безбједности и буке, Борислав Малиновић, истакао је како су чланови/це радне групе такође нагласили/е важност јачања свијести грађана/ки о важности читања упутстава и упозорења на амбалажи хемијских производа која су написана у складу са прописима о класификацији, означавању и паковању (CLP). CLP је уредба Европске уније из 2008. године којом су уређени систематизација, класификација и паковање хемијских супстанци и спојева. Нарочито важна су упутства за употребу на амбалажи хемијских производа који су у концентрисаним количинама.
“У тренутној ситуацији пандемије вируса Цовид-19, значајно је изражена опасност од тровања биоцидима који се користе за дезинфекциона средства. Ова опасност је нарочито наглашена код лица која раде на одржавању чистоће у различитим установама. Познато је да ове послове углавном обављају жене и лица с нижим нивоом образовања која имају нижа примања. Запосленици/е морају бити упознати/е са прописним начином руковања и кориштења ових хемикалија које могу да изазову озбиљне здравствене проблеме уколико се непрописно користе. Непрописна примјена ових хемикалија је посебно опасна код дјеце млађе од шест година,” казао је Малиновић.
Предност размјене знања
Поред неколико састанака радних група, одржани су и различити wебинари у циљу јачања капацитета, те како би се домаћим стручњацима/кињама пружила прилика да размјене сазнања, међусобно и са стручњацима/кињама који раде на сличним питањима у другим земљама.
На вебинару на тему питања ГЕСЕП-а су Јасминка Ранђеловић и Валентина Март из Алтернативе за безбједније хемикалије (АЛХем), организације која ради у Србији, понудиле дубљи увид у хемијску безбједност. Објасниле су како родна припадност и старосна доб могу да одреде степен изложености хемикалијама и њихов учинак на здравље с обзиром на биолошке и друштвене факторе. Родне норме одређују улоге мушкараца и жена у домаћинству, послове које обављају и сходно томе изложеност различитим врстама хемикалија. Понудиле су и примјере могућих здравствених посљедица изложености хемикалијама које су родно условљене, као што су рак јајника, груди, тестиса и простате. Посебно су нагласиле утицај изложености хемикалијама на фетусе и дјецу.
Поред родне припадности и старосне доби, стручњакиње су нагласиле да друштвени статус такође може да има утицаја на изложеност хемикалијама, а у том смислу су споменуле прехрамбене навике и квалитет стамбеног простора.
На другом вебинару о хемијској безбједности, представници/це Шведске агенције за хемикалије су нагласили/е да је, с обзиром на различит утицај хемикалија на различите осјетљиве групе, важније да се акценат стави на превенцију него на покушаје санације настале штету. Потребно је да се проводе циљане кампање јачања свијести за групе које су подложније утицајима загађености хемикалијама из перспективе њиховог окружења и занимања. Такође је од суштинске важности да се обезбиједи бољи приступ информацијама о опасностима и мјерама предострожности, као и промоција сигурне употребе хемикалија и постепено избацивање из употребе опасних хемикалија.
Важни наредни кораци
Још један важан корак је обезбјеђење релевантних рјешења на нивоу политике. Стручњаци/киње су нагласили/е важност биолошког праћења с обзиром на нерасположивост разврстаних података о утицајима изложености хемикалијама на здравље, као и потребу разумијевања да политике које су родно неутралне нису једнако корисне за мушкарце и жене.
Свеобухватно мапирање и процјена жаришта загађености хемикалијама и буком и прикупљање разврстаних података о изложености на радном мјесту и у окружењу од кључне су важности за идентификацију и заштиту угроженог становништва. Разврстани подаци са опширним географским одредницама неопходни су за утврђивање неједнакости везаних за животну средину, али за њихово рјешавање интервенције на нивоу политике морају да буду осмишљене на основу података. Поред тога, с циљем смањења изложености штетним хемикалијама, од кључне је важности да се унаприједе стандарди живота маргинализованог становништва, ријеши проблем приходовног сиромаштва и ојача видљивост и глас група у неповољном положају.
Подаци о ненамјерном тровању требају да се разврстају по родној припадности и старосној доби, додала је Џајић – Ваљевац.
“Ово је кључни први корак у интеграцији питања ГЕСЕП-а у секторску политику у БиХ због тога што ће да омогући планирање с тежиштем на активностима на спречавању ризика од штетног утицаја хемикалија и хемијских производа,” нагласила је. “С друге стране, БиХ ће бити у ситуацији да ове податке упоређује са подацима из других чланица СЗО-a и да их користи у различитим истраживачким програмима када и уколико овај индикатор укаже на значајне разлике.”
Захваљујући партиципативном приступу изради стратегије и акционог плана животне средине, нацрт поглавља о хемијској безбједности у ЕСАП-у БиХ 2030+ укључује неколико мјера у погледу питања ГЕСЕП-а. Ове мјере се углавном тичу прикупљања разврстаних података о изложености.
Ово је важан корак у правцу унапређења ситуације у креирању секторских политика будући да је ЕСАП БиХ 2030+ први документ у којем се истовремено рјешава проблематика на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини. Циљ је да овај документ буде прекретница у пракси израде секторских политика и планирању заштите животне средине у наредних 10 година.
Више информација:
Сазнајте више о системима управљања отпадом и социјалној једнакости у сажетку разматрања “Хемијска безбједност и бука у Босни и Херцеговини кроз објектив родне равноправности, друштвене једнакости и смањења сиромаштва“.
Више о овој теми, као и међуповезаности са ГЕСЕП и другим проблемима околиша/животне средине је доступно на овом ЛИНК-у.
