Првом састанку, који је окупио радне групе на нивоу БиХ, присуствовало је више од 100 учесника из различитих тематских области ЕСАП-а (вода, отпад, биолошка разноврсност и заштита природе, квалитет ваздуха, климатске промјене и енергија, хемијска безбједност и бука, управљање ресурсима, управљање питањима животне средине). Било је веома напето, с обзиром да је ово вјероватно био први виртуелни састанак тако великих размјера у политичкој историји БиХ.
Жељени исход састанка било је разматрање најважнијих изазова и циљева у наведеним областима животне средине, које представљају саставни дио стратегије и акционог плана животне средине.
Састанак је отворен обраћањем Љиљане Ловрић, помоћнице министра у МВТЕО-у, која је казала како ће ово бити кључни документ за БиХ, те појаснила структуру самог пројекта:
”Пројекат је започео након потписивања билатералног споразума између Шведске амбасаде и СЕИ-а у октобру 2019.године. Могу се издвојити три најважније фазе: У полазној фази су одабрани стручњаци и именовани чланови Управног одбора и сл. Сада смо у другој фази пројекта: израда стратегије и акционог плана животне средине на свим нивоима БиХ. Трећа фаза је примопредаја документа на свим нивоима власти у БиХ.”
Бернардас Падегимас, водитељ пројекта за израду ЕСАП-а БиХ 2030+ је учесницима додатно приближио структуру пројекта и нагласио значај интеграције аспеката родне равноправности, сиромаштва и друштвене неједнакости:
“Морамо обезбиједити да се у пројекту доиста води рачуна о аспектима родне равноправности, сиромаштва и друштвене неједнакости, (скраћено ГЕСЕП). Вјерујемо да ћемо тако имплементацијом овог документа на нивоу политике обезбиједити интеграцију мјера везаних за питања ГЕСЕП-а у Босни и Херцеговини.”
Такође је објаснио зашто је важно да се окупи широк спектар учесника из друштвене заједнице, као и зашто свака група укључује представнике различитих сектора и професија, академске заједнице, пословног сектора, јавних органа.
Кратак преглед рада тематске групе за квалитет ваздуха, климатске промјене и енергију
Група чије је тежиште разматрање области квалитетa ваздуха, климатскih промјенa и енергијe, једна је од 7 радних група, а у наставку текста дајемо кратак преглед неких питања која су разматрали. Професор Азрудин Хусика, заједно са професором Гораном Трбићем, предводи активности радне групе за квалитет ваздуха, климатске промјене и енергију, а дискусију на овом састанку је водио др. Хусика. Ради се о веома широкој тематској области која обухвата више питања и проблема. Састанку су присуствовала 23 учесника. На почетку је учесницима представљен преглед анализе стања која је урађена за ово тематско подручје.
“Свјесни смо климатских промјена и свјесни њиховог негативног утицаја на БиХ и окружење на Балкану. Забиљежили смо пораст падавина, олуја, поплава, суша. Сваке године имамо сушу или поплаву.
Израдили смо сценарије климатских промјена који нам говоре да ће крајем овог вијека ове екстремне појаве бити још израженије присутне. Из тог разлога је нужно да климатске промјене буду потпуно интегрисане у ову стратегију.“
– Професор др. Горан Трбић
Неки од најважнијих проблема
Учесници су нагласили загађеност ваздуха као један од најургентнијих еколошких проблема у Босни и Херцеговини, нарочито у зимском периоду. Најважнији узрок овог проблема је сагоријевање горива лошег квалитета, посебно угља са високим садржајем сумпора. Приликом рјешавања овог проблема неопходно је да се узме у обзир да је енергетско сиромаштво кључни изазов у земљи, што значи да многи грађани не могу да си приуште чистија горива, централно гријање и гријање на природни гас, топлотне пумпе или модерне технологије на биомасу. Проблеми са просторним уређењем и нелегалном градњом кућа без одговарајуће термоизолације додатно отежавају ситуацију.
Још један проблем о којем је било ријечи су ограничења система за праћење квалитета ваздуха и извјештавање о емисијама. Велика подручја БиХ нису покривена системом станица за праћење квалитета ваздуха.
Такође је констатован недостатак капацитета за спровођење постојећих правних прописа као и инспекција и контрола које би потврдиле да БиХ испуњава услове прописане еколошким дозволама.
У овом кругу састанака РГ није остављено много времена за разматрање циљева (под-циљева у будућем ЕСАП-у), међутим, неки учесници су споменули да би едукација јавности и јачање свијести требали да буду међу крајњим циљевима на нивоу задатка. Други су заступали становиште да би транспозиција директива ЕУ у домаће законе требала да се сматра посебним циљем.
Шта слиједи?
До 9. октобра ће чланови група да доставе приједлоге изазова, циљева и мјера за ЕСАП. Други састанак РГ ће се одржати половином новембра. Др. Хусика с нестрпљењем очекује наставак и појашњава шта ће бити важно у сљедећем кругу:
“На сљедећем састанку ћемо ставити нагласак на претварање утврђених изазова у циљеве и мјере. Одредићемо одговарајуће вријеме за разматрање сваке од подтема како би смо обезбиједили могућност исцрпнијег разматрања. Приједлози тема и мјера који буду достављени прије другог састанка РГ биће разматрани с циљем приоритизације циљева и одговарајућих мјера.”
