Босна и Херцеговина позната је по својим природним љепотама, густим шумама, модрим ријекама и зеленим језерима. Готово је немогуће наћи дио земље који својом љепотом путнике не оставља без даха. Али исто тако, Босна и Херцеговина постаје позната по лошем односу према својој животној средини. Градови БиХ сваке године су у врху црних свјетских листа најзагађенијих мјеста, ријеке су препуне смећа, а густе шуме неселективно и нелегално се сијеку свакодневно. Додатни проблем за очување животне средине у држави представља и сложен систем власти, гдје се мијешају интереси локалних, ентитетских и државних представника институција.
БиХ ЕСАП 2030+ као кључан елемент побољшања стања животне средине
Како би се проблем ријешио, затражена је помоћ од Амбасаде Шведске у БиХ у развоју Стратегије заштите животне средине и Акционог плана за цијелу БиХ, за сва четири нивоа власти. Помоћ су затражили надлежни органи на нивоу БиХ, али и ентитета Федерације БиХ и Републике Српске, те Дистриктa Брчко, што указује на величину горућег проблема када је у питању очување животне средине у земљи.
Тако је покренут пројекат БиХ ЕСАП 2030+, који ће омогућити да БиХ први пут на државном нивоу добије стратегију заштите животне средине, а предводи га Штокхолмски институт за животну средину (СЕИ). Стога, са новинаром Ал Џазире разговарао је водитељ пројекта, г. Бернардас Падегимас.
Како каже, БиХ ЕСАП 2030+ ће бити кључно средство за релевантне власти у БиХ за побољшања животне средине, али и здравља и добробити грађана земље. СЕИ је међународна независна истраживачка организација, због чега јој се Амбасада Шведске у БиХ обратила како би пружили техничку подршку за развој ове стратегије и акционог плана.
СЕИ повезује науку и процесе доношења одлука како би се развила рјешења за одрживу будућност за све, а њихово подручје дјеловања покрива питањa климе, воде и кориштење земљишта, управљање, економију, те родна питања и питања здравља, а ангажман актера је у центру напора за изградњу капацитета, јачање институција и опремање партнера за дугорочне промјене, наводи Падегимас.
Г. Падегимас је казао да ће коначна верзија БиХ ЕСАП 2030+ стратегије бити готова у прољеће 2022, када ће проћи кроз службене процедуре усвајања у БиХ, а проведба би требала да почне одмах након усвајања, те истиче да се неки дијелови стратегије већ проводе јер се неки њени садржаји ослањају на и признају многе различите постојеће планске документе у БиХ из различитих сектора друштва.
БиХ ЕСАП 2030+ као пут ка Европској Унији
Уз сву жељу за развојем и примјеном овакве свеобухватне стратегије, учесници су свјесни да су суочени с бројним изазовима, прије свега административном и управљачком сложености у БиХ, која захтјеван пројекат чини још компликованијим. Оно што је добра вијест и што г. Падегимас истиче јесте да пројекат има јасну преданост и чврсту подршку свих власти у БиХ, иако је свјестан да административни систем четири нивоа надлежности (државна власт БиХ, ентитети ФБиХ и РС, те Дистрикт Брчко) и даље отежава цијели процес израде, усвајања и реализације стратегије и акционог плана.
Оно на шта су грађани БиХ навикли од изабраних представника власти јесте пуно обећања уз мало стварних резултата, а то се посебно односи на проблематику заштите животне средине, што је поље које је углавном страно бх. политичарима и што изазива одређену дозу резерве када је у питању повјерење у реализацију договорених стратегија.
Пројектни менаџер БиХ ЕСАП 2030+ каже да ипак у пројекту виде велики интерес и преданост власти.
“Један од главних разлога досадашњег спорог развоја заштите животне средине у БиХ је сложена структура између надлежности. Но, БиХ ЕСАП је кренуо прије свега након захтјева надлежних Амбасади Шведске да пружи подршку у његовим припремама. БиХ ће слиједити препоруке и мјере у стратегији јер су је осмислили бројни актери, те сви учесници осјећају власништво над њом. Улога СЕИ-а била је искључиво подршка и пружање техничке стручности“, каже Падегимас.
Оно што је исто важно истакнути, додаје, јесте да ће БиХ ЕСАП земљи пружити многе еколошке, економске и социјалне користи, а уједно ће пружити мапу пута за нужно локално и међународно финансирање. На крају, будући да ће БиХ ЕСАП проћи цијели поступак усвајања, документ ће постати службени владин документ, каже водитељ пројекта.
Уколико се мјере дефинисане у стратегији заштите животне средине и акционом плану не спроведу, то би прије свега угрозило добробит грађана БиХ, каже г. Падегимас.
“То би подстакло још више људи млађих генерација да напусте земљу, те би додатно угрозило дјецу која свакодневно пате од загађења ваздуха“. Бх. власти, барем велики дио њих, декларативно се залажу за улазак у Европску унију, а однос према спровођењу ове стратегије би могао да има посљедице за улазак БиХ у ЕУ породицу.
Процес приступања Европској унији је дуготрајан и врло сложен, каже г. Падегимас, те додаје да је „усвајање ЕСАП-а БиХ моћна демонстрација Европској унији: показује опредијељеност БиХ да постане чланица ЕУ-а и такође може да помогне БиХ у приступу одређеним токовима финансирања ЕУ-а“.
Предности дигиталне технологије у доба пандемије
Осим усложењеног система власти у БиХ, додатни проблем у развоју стратегије је изазвала пандемија корона вируса, каже Падегимас. Пројекат је започео прије избијања пандемије КОВИД-а 19 и осмишљен је за лично учешће.
“Пројекат се заснива на партиципативном приступу, што значи да сви заинтересовани могу да се ангажују од самог почетка. И заиста, пројекат је од самог почетка привукао интерес многих различитих актера у БиХ. Да наведемо неке од типова актера, имамо 97 различитих државних институција, 37 приватних компанија, 27 општина и 13 организација цивилног друштва укључених у процес. Они учествују кроз наше радне групе које се редовно састају“, казао је.
А организовање рада и учешћа толиког броја страна у вријеме када је због пандемије било ограничено кретање је био велики изазов.
“С једне стране, овај приступ је врло инклузиван и даје свима глас и прилику да искористе своје знање и разумију своје бриге. Ипак, с друге стране, то постаје сложена логистичка вјежба, посебно с КОВИД-ом 19. Када смо прешли на само онлајн учешће на свим састанцима, примијетили смо да је техничка опремљеност велика препрека неким учесницима, што их је ометало да се придруже састанцима. Пројекат се брзо прилагодио и изнајмио велике конференцијске сале с изнајмљеним рачунарима и опремом, што је технички омогућило да се сви заинтересовани укључе у састанке радних група“, наводи пројектни менаџер БиХ ЕСАП-а.
Подизање свијести грађана кључно
Међутим, сви документи и све идеје нису довољне ако нема адекватне свијести грађана да је потребно да се заштити животна средина, што посебно истиче г. Падегимас.
“Неки кажу да ако је јавност свјесна и захтијева промјене, онда политичари немају избора него да се прилагоде и створе промјену какву грађани желе. На крају крајева, ради се о људима. Ради се о здрављу људи, пословима људи и могућности да будуће генерације уживају у здравој бх. природи и удишу свјеж ваздух “.
Стога је људски фактор кључан за успјех ЕСАП-а у БиХ, који је изграђен око могућности да сви учествују и заједно стварају будућност БиХ, додаје он.
Кроз састанке радних група, кроз јавне консултације, кроз процес стратешке процјене утицаја на животну средину и поступке усвајања, актери могу да изразе своје забринутости и дају своје знање и доприносе, каже г. Падегимас те додаје да се нада се да ће то изградити осјећај власништва над пројектом међу људима и створити опредијељеност за даљњу подршку имплементацији БиХ ЕСАП 2030+.
Шведска је земља позната по великим напорима на очувању животне средине, чиме се бх. властима пружа прилика да из прве руке виде како могу да позитивно утичу на своје окружење. Шведска политика заштите животне средине увелико се фокусира на климатску неутралност и смањење емисија штетних гасова и опасних токсина, гдје је законом прописано да би земља требала да до 2045. постигне нулту емисију гасова са ефектом стаклене баште, те негативну емисију након тога, а те климатске амбиције се одражавају и у приватном сектору, у индустријама попут производње челика, петрохемији и цементарама, које улажу велике напоре како би смањиле и у коначници престале емитовати штетне гасове.
“Климатску неутралност видимо као прилику за улагања, нова радна мјеста, модернизацију и побољшање животног стандарда заснованог на темељима одрживијег друштва“, каже г. Падегимас те наводи да се у Шведској много тога догађа из чега друге земље у Европи могу учити и бити инспирисане, али напомиње такође да чврсто вјерују да Босна и Херцеговина може да учи и сарађује са својим балканским сусједима (посебно земљама које су већ постале чланице ЕУ-а), који се суочавају са сличним контекстима с којима се суочавају актери у БиХ, са сличним типовима еколошких проблема и сличним културама.
Преузето са: Al Jazeera Balkans
