Уводна сесија

Дан након одржаног састанка радних група на нивоу БиХ, успјешно је одржан и онлajне састанак радних група на нивоу ФБиХ. На састанку је учествовало 146 учесника/учесница подијељених у 7 тематских области (Вода; Отпад; Биолошка разноликост и очување природе; Квалитет ваздуха, климатске промјене и енергија; Хемијска сигурност и бука; Управљање ресурсима; Управљање околишем).

Представници/це академске заједнице, владиног, невладиног и приватног сектора, адресирали су изазове и циљеве када је ријеч о заштити околиша/животне средине на нивоу ФБиХ.

Састанак је отворио Бернардас Падегимас, водитељ пројекта БиХ ЕСАП 2030+, који је кратко учесницима/цама представио пројекат и његову важност за БиХ.

Прије почетка радног дијела састанка, учеснике/це поздравио је Др. Мехмед Церо, помоћник министрице у Сектору за околиш при Федералном министарству околиша и туризма.

„Пројекат БиХ ЕСАП 2030+  је значајан  за усклађивање правног и институционалног оквира БиХ са прописима ЕУ у области заштите околиша/животне средине, али и за унапређење услова околиша/животне средине у БиХ, ФБиХ, РС и БД БиХ“, рекао је Др. Церо.

Непосредно након уводнод дијела састанка, започео је и радни дио састанка у склопу којег су учесници/це подијељени у 7 радних група, гдје су идентификовали кључне изазове и циљеве за сваку од 7 тематских области.

Кратак осврт на тематску сесију Управљање отпадом

Када је ријеч о тематској области Управљање отпадом, на састанку је активно учествовало 27 учесника/ца из различитих сектора. Учесницима/цама је представљена Анализа стања из области Управљање отпадом, након чега је услиједила активна дискусија о кључним, али и бројним, изазовима по питању управљања отпадом.

У оквиру представљања Анализа стања из области Управљање отпадом, комуницирано је да  просјечна генерисана количина отпада по једној опћини у БиХ износи око 7.300 т/г, од чега се тренутно сакупља око 67%. Ове мале количине чине систем управљања чврстим отпадом скупим, јер практично свака општина има своје предузеће за прикупљање и одлагање отпада (осим ако се није придружила регионалној депонији). Главни начин обраде отпада је одлагање. Ентитетске стратегије управљања отпадом препоручују изградњу регионалних депонија које покривају одређено географско подручје. До данашњег дана, само 28 опћина у ФБиХ одлаже отпад на рагионалне допоније.  Такођер је наглашено да у БиХ недостају постројења за обраду и збрињавање посебних категорија отпада, укључујући отпадни муљ, животињски отпад, медицински отпад, опасни отпад итд.

Водећа стручњакиња за област Управљања отпадом, Ирем Силајџић, као посебан изазов управљања отпадом истакнула је принцип циркуларне економије. Циркуларна економија још увијек није уведена у стратешки оквир управљања отпадом у ФБиХ и БД БиХ. И на ентитетској и на локалној разини линеарни модел економије је доминантнији од циркуларног модела. Увођење система проширене одговорности произвођача за амбалажу и амбалажни отпад у ФБиХ и РС, те електронски и електронички отпад у ФБиХ, представља први корак у преласку на циркуларну економију у БиХ.

Један од учесника радне групе, представник невладиног сектора, истакао је да је од кључне важности за заштиту околишa/животне средине смањење количине отпада за коначно одлагање и повећање количина отпада које се шаљу на поновну употребу или рециклажу.

У оквиру дискусије идентификовани су бројни правни, институционални и технички изазови, укључујући изазове у прикупљању података и извјештавању. На основу ових изазова биће идентификовани даљи циљеви, активности и мјере када је ријеч о области Управљање отпадом, те креирана нова Стратегија заштите околиша/животне средине и Акциони план за ФБиХ за наредних 10 година.