Проблеми везани за квалитет ваздуха, енергију и климатске промјене већ дуго утичу на БиХ. Прекомјерна потрошња фосилних горива увелико придоноси тим проблемима. Почетком ове године, БиХ је започела процес израде Стратегије заштите животне средине и Акционог плана за раздобље од 2030. године и даље (БиХ ЕСАП 2030+). У склопу поменутог процеса, процјењује се низ тема у вези живитне средине у земљи, а квалитета ваздуха, енергија и климатске промјене једна су од њих.

Проф.др. Азрудин Хусика и проф.др. Горан Трбић, бх. стручњаци који у БиХ ЕСАП 2030+ процесу покривају ово подручје, говоре о проблемима и доступним рјешењима.

Који су главни изазови у погледу квалитета ваздуха, енергије и климатских промјена у БиХ данас?

Један од главних проблема у погледу квалитета ваздуха, климатских промјена и енергије је велика потрошња фосилних горива у БиХ, чијим сагоријевањем се загађује ваздух и емитује угљен диоксид који је главни узрочник климатских промјена. С тим у вези, један од главних изазова је процес декарбонзације, односно прелазак са кориштења фосилних горива на алтернативне изворе енерије, а мисли се доминатно на соларну енергију и енергију вјетра. Посебан је изазов увести механизме којима ће се смањити емисија загађујућих материја из кућних ложишта с обзиром на економску ситуацију и чињеницу да кућна ложишта имају највећи утицај на загађеност ваздуха у многим срединама. Рјешења као што су енергијска ефикасност објеката, даљинска гријања, примјена топлотних пумпи или природног гаса су позната, али је изазов како енергијску ефикасност омасовити субвенцијама, а остала рјешења учинити трошковно прихватљивијим за грађане/ке. При томе, треба нагласити да се не смије субвенционирати цијена било којег енергента, јер се на тај начин подстиче нерационално коришћење енергије. Поред тога, изазов је и смањење емисија из великих постројења на шта се БиХ обавезала, а за шта су потребна велика средства. У области транспорта један од кључних проблема је старост возила као и лоша организација саобраћаја у многим срединама уз неразвијен јавни превоз.

Како су три концепта – квалитет ваздуха, енергија и климатске промјене међусобно повезана и зашто се кроз пројекат БиХ ЕСАП 2030+ третирају као једна тематска област?

Квалитет ваздуха, климатске промјене и енергија су међусобно условљени и зависни, те су практично повезани у један систем. Промјена било које карике, од ове три набројане, условљава ланчану реакцију и даље промјене у систему, а што за посљедицу има даље нарушавање и загађење животне средине. Производња енергије је главни извор емисија загађујућих материја као што су чврсте честице, сумпор диоксид, азотни оксиди итд., а око 75% емисије стакленичких гасова у БиХ се емитује приликом производње енергије (укључујући и транспорт). Енергијска ефикасност уз примјену обновљивих извора енергије је рјешење за квалитет ваздуха у већини наших средина. Дакле, мјере које се проводе у некој од ових тематских цјелина имају истовремено утицај и на остале тематске цјелине.

Проблем лошег квалитета ваздуха у одређеним урбаним дијеловима БиХ је присутан годинама. Која подручја БиХ су најзагађенија и како загађен ваздух утиче на здравље људи? Шта су потенцијална рјешења овог проблема?

Најзагађенији су велики урбани и индустријски центри: Сарајево, Тузла, Зеница, Бања Лука, Лукавац, Какањ, Бијељина итд. Загађен ваздух веома неповољно утиче на комплетно становништво наведених центара, а нарочито на оне становнике које имају здравствене тегобе и проблеме (кардиолошке, пулмолошке, неуролошке и др). Посебно је негативан утицај ситних честица на здравље људи. Према извјештају уреда Свјетске банке у Сарајеву, загађен ваздух у већини градова у БиХ проузрокује прерану смрт више од три хиљаде људи годишње.

Проблеми су доста комплексни, а самим тим и могућа рјешења. Примарно је фокусирати се на смањење емисија загађујућих материја. Нека од рјешења су примјена мјера енергијске ефикасности на стамбеним објектима уз, тамо гдје постоји могућност, унапрјеђење и изградњу система даљинског гријања. Тамо гдје нема услова за даљинско гријање, уз примјену мјера енергијске ефикасности треба радити на подстицању коришћења природног гаса, сертифицираног пелета, топлотних пумпи и соларне енергије помоћу најефикасније опреме (кондензацијски котлови, цертифицирани котлови и пећи на пелет, сертифициране топлотне пумпе, итд.).

У области саобраћаја рјешења су развој јавног превоза, боља организација саобраћаја (транзит, бољи проток, зоне ограниченог саобраћаја и сл.), изградња бициклистичких стаза и обнављању возног парка уз изградњу инфраструктуре за електрична возила. У срединама гдје индустрија доминантно загађује ваздух, потребно је усклађивање свих производних процеса са најбољим расположивим техникама у што краћем периоду. То укључује и инсталирање савремене опреме за превенцију настајања загађујућих материја и пречишћавања отпадних гасова. Очување радних мјеста не смије бити аргумент за прекомјерно загађивање. Данас су сва постројења обавезна да примјењују најбоље расположиве технике за своју дјелатност, па према томе сви имају једнаке услове. Примјена најбољих расположивих техника побољшава ресурну ефикасност и јача конкурентност компанија, тј. одржава и повећава број радних мјеста.

Климатске промјене у БиХ, кажу стручњаци, имат ће посљедице на све сфере друштва и готово све привредне гране. На који начин климатске промјене данас погађају БиХ и да ли је БиХ спремна да одговори овим изазовима?

Климатске промјене веома снажно утичу на БиХ и на многе привредне секторе. Посебно су угрожени сектори пољопривреде, водопривреде, енергетике, а нарочито је изражен притисак на водне ресуре опћенито. Посебно је битно нагласити климатске екстреме који имају све израженију фреквенцију и интензитет, а манифестују се кроз повећање поплава, сушу, топлотне таласе и друге појаве. Након катастрофалних поплава 2014. године реализовано је много инфраструктурних пројеката, гдје посебно наглашавамо активности на уређењу ријека и ријечних сливова. Много је урађено и на јачању знања и ширењу свијести око важности борбе против климатских промјена. Међутим, БиХ има веома ограничене капацитете у реализацији многобројних пројеката из области адаптације на климатске промјене. Када се говори о климатским промјенама битно је нагласити и да је здравствени систем веома изложен тим промјенама. Посебно велики изазов је јачање капацитета здравственог система у условима пандемије ЦОВИД-19.

Који су ваши приједлози и препоруке за побољшање квалитета ваздуха, услова у енергетском сектору и редуцирање утицаја климатских промјена у БиХ?

Процеси побољшања квалитета ваздуха, енергетске транзиције и ублажавања климатских промјена су међусобно повезани. За реализацију ових циљева неопходна је хитна акција од креатора политика, доносиоца одлука, али и од академске заједнице и самих грађана/ки. Свако на свом нивоу мора дати свој допринос како би ови процеси били успјешни, а будућност планете Земље, али и наших потомака извјесна. Битно је нагласити да приједлози и препоруке, који су добрим дијелом садржани у одговорима на претходна питања, воде ка бољем стању животне средине уз креирање одрживих и хуманих радних мјеста. Дакле, то је питање развоја, а не никако неких обавеза и терета.

За процес припреме БиХ ЕСАП-а 2030+ одабран је партиципативни приступ, што значи да су у процес укључене релевантне институције, шира јавност, приватни сектор и организације цивилног друштва, као и релевантна стручна заједница у БиХ. Зашто је партиципативни приступ важан, те на који начин шира јавност може учествовати у процесу?

Партиципативни приступ је важан, јер су све заинтересиране стране укључене у процес израде Стратегије од самог почетка за разлику од класичног приступа у којем заинтересиране стране коментаришу материјал који је неко претходно самостално припремио. У овом приступу циљеве, очекиване исходе, мјере, итд. дефинишу чланови радних група који долазе из широког спектра заинтересираних страна. Овакав приступ омогућава да приоритети буду комуницирани од стране ширег спектра заинтересираних страна. Повећава се вјероватноћа да ће утврђене приоритетне мјере у Стратегији и Акционом плану одражавати потребе различитих група људи, осигуравајући да бенефити одрживог развоја, укључујући заштиту животне средине, буду праведније расподијељени. Даље, овај приступ повећава властиту одговорност за Стратегију и подршку за њену реализацију.

Стратегије и акциони планови за нивое Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) су важне за заштиту животне средине. Ипак, да ли грађани/ке БиХ могу својим дјеловањем утицати на побољшање квалитета ваздуха?

Стратегије и акциони планови по правилу дефинишу политике те визије, циљеве и мјере у рјешавању појединих проблема који притишћу животну средину. Међутим, у пракси је веома важно спремност и дјеловање појединаца с циљем превенисања загађивања свих медија животне средине. То се прије свега односи на рационално коришћење енергије, смањено коришћење фосилних горива и самим тим смањење загађености ваздуха. При томе, власт мора креирати такво окружење да је грађанима/кама исплативо не загађивати животну средину.

За крај, зашто је за БиХ важно да усвоји Стратегију заштите животне средине 2030+?

Јако је важно да се на методолошки исти начин третирају сви нивои власти у БиХ и дефинишу проблеми и понуде могућа рјешања у области заштите животне средине. Стратегија ће дефинисати оперативне циљеве и дати конкретне мјере за постизање тих циљева до 2030. године.

За сваку од тих мјера ће се одредити надлежна институција за њено провођење, индикатор за праћење успјешности провођења и потребна финансијска средства за периоде до 2025. и од 2025. до 2030. године. На основу тога квалификоват ћемо се за међународне програме помоћи у овим областима. Познато је да је само ЕУ намијенила 9 милијардни ЕУР грантовских средстава за провођење тзв. зелене агенде у земљама западног Балкана. Један од фокуса те помоћи је и декарбонизација тј. повећање кориштења обновљивих извора енергије.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта ЕСАП 2030 + у БиХ је подржати власти БиХ, ФБиХ, РС и БД у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству у ЕУ.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам подручја правне стечевине животне средине: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија, хемијска безбједност и бука, управљање ресурсима и управљање животном средином.

Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за животну средину (СЕИ) уз подршку Шведске амбасаде у БиХ.