Питања животне средине су дубоко испреплетена са перспективом родне равноправности, друштвене једнакости и сиромаштва. Ово је веома битно у погледу загађености ваздуха у Босни и Херцеговини, гдје енергетско сиромаштво продубљује повећања неједнакости.

Загађеност ваздуха је један од највећих ризика за здравље из животне средине у Европи. У Босни и Херцеговини (БиХ) је загађеност ваздуха нарочито јака јер се често биљеже значајна прекорачења вриједности дефинисаних смјерницама Свјетске здравствене организације (СЗО). Са готово 3300 случајева преурањене смрти годишње, БиХ је рангирана међу земљама с највећом просјечном стопом смртности због изложености загађеном ваздуху.

Индустријске активности и емисије из саобраћаја су главни извори високих концентрација загађујућих материја у БиХ. Али загађености ваздуха доприносе и ложење дрвета и угља за загријавање домова, што је најизраженије у зимском периоду када су просјечне температуре око 0°C. У овом периоду долази до знатног погоршања квалитета ваздуха у БиХ, што може да буде узрок тежих здравствених проблема, нарочито у урбаним подручјима.

У замци енергетског сиромаштва

У БиХ загађеност ваздуха и друге природне непогоде често најтеже погађају друштвене групе у неповољнијем положају, као што су незапослени, домаћинства с ниским примањима, или лица с нижим образовањем. У исто вријеме су домаћинства лошијег имовинског стања често заробљена у “енергетском сиромаштву”, што значи да немају приступ економичним, одрживим енергетским услугама, што доводи до значајних утицаја на животну средину.

СЗО сматра да у државама Источне Европе, енергетско сиромаштво представља најважнији облик еколошке неједнакости у читавом спектру друштвених група, укључујући лица која живе у руралним и урбаним срединама, лица различите етничке припадности и са различитим примањима. Узрок енергетског сиромаштва у БиХ је комбинација цијена енергије, ниских примања домаћинстава и енергетске неефикасности кућа. Грађани слабијег имовинског стања такође чешће возе старија возила са већим нивоом емисија или живе у бесправно изграђеним објектима, што све доприноси порасту емисија.

У БиХ су старија лица, лица са инвалидитетом, незапослени, лица са здравственим проблемима, домаћинства са једним храниоцем (углавном уколико је жена једини хранилац породице) чешће изложенa енергетском сиромаштву у поређењу са другим групама становништва. Разлог нису само нижа примања ових група, него и веће потребе ових појединаца које више времена проводе код куће. Енергетско сиромаштво је такође често препрека за приступ чистим технологијама кухања, а неадекватно гориво и пећи могу да допринису лошијем квалитету ваздуха у унутрашњем простору. Према наводима Свјетске банке, у БиХ је у 2016. години само 63% становништва имало приступ чистим технологијама кувања. С обзиром да захваљујући конзервативним и патријархалним нормама у БиХ обично обављају различите кућне послове, жене више су изложене загађењу ваздуха у унутрашњем простору.

Сматра се да су Роми и становништво које живи у избјегличким камповима посебно изложени загађености ваздуха будући да је загађеност ваздуха често проблем тијесно повезан са лошим квалитетом стамбених објеката и привремених насеља. Расположивост услуга као што су снабдијевање електричном енергијом и одводња отпадних вода зависи од правног статуса стамбеног објекта. Будући да многи Роми живе у неформалним насељима – првенствено због друштвеноекономске дискриминације – имају отажан приступ овим услугама. Поред тога, бесправна градња доприноси повећању потреба за загријавањем које се често задовољавају ложењем угља, што за посљедицу има повећање емисија загађујућих материја које утичу на становништво у истим тим срединама.

Друштвени и економски утицаји на угрожене

Загађеност ваздуха теже погађа одређене друштвене групе, не само због много веће изложености загађењу, него и због веће осјетљивости.

Неке угрожене групе нарочито су изложене ризику од здравствених проблема које узрокује загађеност ваздуха, укључујући лица са обољењима плућа, срчаним проблемима и дијабетесом, као и старија лица, труднице и дјецу. Највише смртних исхода повезаних са загађењем ваздуха биљежи се међу лицима у 50-тим годинама и старијим, углавном у виду кардиоваскуларних обољења.

Иако су физиолошкe елементи битан фактор, за разумијевање различитог нивоа осјетљивости на негативне учинке загађености ваздуха је кључно испитивање друштвеноекономских фактора. У Европи, на примјер, грађани из нижих друштвеноекономских слојева обично живе, раде и иду у школе у мјестима са лошијим квалитетом ваздуха. Сиромаштво може додатно погоршати негативан утицај загађености ваздуха на здравље, због отежаног приступа информацијама и услугама  здравственe заштитe.

Штавише, мјере осмишљене за рјешавање проблема загађености ваздуха могу имати нежељене посљедице на дјецу и жене. На примјер, у Сарајеву, главном граду БиХ се у периодима велике загађености ваздуха обуставља настава у школама ради заштите дјечјег здравља. Ово може да се одрази негативно на образовање дјеце јер се прекида њихово редовно школовање. Али каскадни учинак такође погађа жене, зато што оне најчешће остају код куће са својом дјецом захваљујући увријеженим обрасцима подјеле послова везних за бригу о другима у БиХ.

Морамо да рјешавамо структуралне неједнакости

Рјешавање структуралне неједнакости, имплицитне осјетљивости и изложености довело би до боље информисаности и ефикаснијих политика за рјешавање проблема загађености ваздуха.  У ствари, без рјешавања друштвеноекономских проблема који доприносе загађености ваздуха и већој осјетљивости на његове штетне учинке, зачарани круг неједнакости и загађености ваздуха ће се наставити.

Ово би, на примјер, могло да значи да смањење сиромаштва и унапређење благостања за све требају да се утврде као кључни приоритети политике. Такође у циљу смањења загађености ваздуха и остваривања значајних предности за здравље, потребно је да се унаприједи енергетска ефикасност зграда, побољша квалитет и расположивост јавног саобраћаја, те унаприједe услови становања.  Такође је неопходно да се хитно утврдe краткорочни планови за подручја у којима живи или борави становништво у неповољном положају. Ови планови требају да се израде заједно са овим заједницама.

Више информација

Сазнајте више о загађености ваздуха и друштвеној једнакости у сажетку разматрања “Загађеност ваздуха у Босни и Херцеговини кроз призму родне равноправности, друштвене једнакости и смањења сиромаштва“.

Опширније информације о међусобној повезаности GESEP-а и различитих питања животне средине у БиХ можете наћи под насловом Q&А на ову тему.