Све врсте, укључујући и људе, су међусобно повезане и ослањају се једне на друге да би преживјеле. Сваке године, 22. маја, обиљежава се Свјетски дан биолошке разноликости како би се повећало разумијевање и свијест о питањима биолошке разноликости. Одржавање и унапређење биолошке разноликости и заштита екосистема такођер су неки од основних циљева нове Стратегије заштите животне средине и Акционог плана БиХ – БиХ ЕСАП 2030+.

Тим поводом, разговарали смо са стручњацима који су ангажовани на пројекту БиХ ЕСАП 2030+ за питања биолошке разноликости, проф.др. Сенком Барудановић и проф.др. Миланом Матаругом, који су објаснили зашто и како можемо заштитити нашу драгоцјену природу у Босни и Херцеговини.

БиХ је позната по својим прекрасним крајолицима и богатој биолошкој разноликости. Како бисте описали тренутно стање биолошке разноликости у БиХ, те можете ли нам навести неке карактеристичне ендемске врсте у БиХ?

Према доступним подацима (уважавајући описан број врста и укупну површину), Босна и Херцеговина припада земљама са највећим степеном биолошке разноликости у Европи. Данас се најчешће наводи податак од преко 5.000 описаних таксона, односно јединица популације врста. Овај велики број истиче богатство флоре и фауне. Нажалост, још увијек није могуће дати поуздане и тачне податке о бројности појединих група организама због недовољне истражености и прегледности до сада објављених резултата. Очекује се да ће управо пројекат БиХ ЕСАП 2030+, који тренутно реализујемо, омогућити додјелу средстава за детаљнији опис биодиверзитета код нас.

Ендем је организам који је распрострањен на одређеном, углавном малом географском подручју. Процјењује се да се око 30% ендемичне флоре Балкана, односно око 1.800 врста, налази управо на подручју БиХ. Тај диверзитет и његов даљи опстанак је природно богаство којим располажемо. Наша је одговорност да га заштитимо и сачувамо од потпуног нестанка. Истицање било које врсте као важније од друге не би било коректно, јер оно што може данас бити мање-више важно, већ сутра може имати другачији статус.

Врсте које данас нису занимљиве, могу бити врло корисне “сутра” (нпр. у медицинске сврхе) или управо супротно – инвазивне. Због тога морамо очувати биолошку разноликост – једноставно не можемо знати шта би могло бити врло важно сутра или за 10 или 100 година.

Међутим, као примјер специфичности и значаја неких ријетких врста у нашој земљи данас можемо споменути сљедеће врсте.

• Панчићева оморика (Пицеа оморика), еволутивно међу најстаријим (више од 2 милиона година), а последња описана дрвенаста врста у Европи (Јосиф Панчић, 1875. године). Ријетка и угрожена врста расте само у кањону ријеке Дрине, а према последњим истраживањима додатно је угрожена климатским промјенама.
• Хрватска сибереја (Сибираеа алтаиенсис ссп. Цроатица) која код нас расте на Чабуљи и Чврсници на надморским висинама око 1.200 метара и чији најближи сродници се налазе 5.000 км на истоку (алтајска и тјаншанска сибереја).
• Звончац Сутјеске (Едраиантхус сутјескае) заштићена и угрожена биљка која се може наћи само на специфичним планинама. Описао ју је професор Лакушић у кањону Сутјеске на стијенама Вратара. Може се наћи још и једино на планинама Волујак, Маглић и Зеленгора.
• Човјечја рибица (Протеус ангуинус) је ендемични водоземац. Становник је подземних ријека и језера кршког дијела Динарида (Словеније, Хрватска, Босне и Херцеговине и Црне Горе). Очекивати је да изградња хидроцентрала у овом подручју може негативно утјецати на опстанак ове врсте.

Шта су главне пријетње биолошкој разноликости у БиХ? Који су социјални, економски или политички чимбеници покретачи тих пријетњи, те колико заштићених подручја има БиХ и постоје ли изазови у управљању тим подручјима?

Уз реализацију пројекта БиХ ЕСАП 2030+, у Босни и Херцеговини се тренутно реализује пројекат под називом “Подршка доношењу одлука и јачање капацитета за подршку ИПБЕС-у кроз националну процјену екосистема” у коме је међу шест поглавља једно посвећено управо пријетњама природи у БиХ. Пројекат се реализује пратећи смјернице “Међувладине научно-политичке платформе о биодиверзитету и услугама екосистема – ИПБЕС”. Резултати овога пројекта ће нам дати много прецизнији и објективнији одговор на ваше питање. Такође, управо кроз пројекат БиХ ЕСАП 2030+ у нашој радној групи, која покрива биолошку разноликост, препознати су сљедећи изазови: законодавни, институционални, недостатак капацитета, недостатак знања о биодиверзитету, мали проценат заштићених подручја, недостатак политичке воље и везе са академском заједницом, недостатак јавне свијести и финансијске подршке.

Према подацима ресорних министарстава у Федерацији БиХ и Републици Српској, која су надлежна за очување биодиверзитета, можемо наћи податке о свим заштићеним подручјима. Збиром истих долазимо до података да је у ФБиХ данас заштићено око 4% укупне површине, док је у Републици Српској заштићено око 2% укупне површине. Знамо да је проценат заштићених подручја на нивоу Европске уније данас око 20%, те да са новом Стратегијом ЕУ-а за биоразноликост до 2030. чланице ЕУ се обавезују да тај проценат у наредних 10 година буде 30% укупне површине.

Шта су потенцијалне посљедице губитка биолошке разноликости – глобално и у БиХ?

Три главна предуслова еволуционих процеса су: диверзитет (различитост), селекција (природна, а данас све више изражена антропогена) и насљедство (преношење ДНК са родитеља на потомство). Нестанком биодиверзитета нестаје један од три кључна елемента еволуције или способности прилагођавања промјенама, а тиме и живот на планети Земљи. Треба истакнути да је управо одговорност сваке државе у овим активностима пропорционална биодиверзитету којим располаже.

Што је Натура 2000? Зашто је то важно и какво је тренутно стање у БиХ у вези с проведбом Натура 2000?

Натура 2000 је еколошка мрежа која се простире на подручју земаља Европске уније, а настаје као просторни резултат одредби ЕУ Директиве о стаништима и Директиве о птицама. Еколошка мрежа је посвећена очувању ријетких и угрожених европских врста и станишта, и то на начин да су све земље дужне да допринесу њиховом повољном стању, уколико су дате врсте и станишта распрострањене на подручју земље.

Натура 2000 је данас највећа еколошка мрежа у свијету. Она се простире на 18% територије ЕУ, а тренутно обухвата 27.312 проглашених подручја. Мрежа се развија од 1992. године, а по посљедњим процјенама стање угрожених станишта се значајно поправља након успоставе мреже.

Подручје које припада Натура 2000 мрежи не мора обавезно бити проглашено заштићеним подручјем (тј. не мора да буде у категорији националног парка, споменика природе, парка природе, заштићеног пејзажа, итд.) Међутим, сваким Натура 2000 подручјем се управља по посебном плану, који треба да обезбиједи дугорочно повољан статус за ријетке и угрожене врсте.
У Босни и Херцеговини је сукцесивно проведено неколико мањих и већих пројеката у циљу утврђивања листе ЕУ станишта и врста који су распострањени код нас. Посљедњи, највећи од проведених пројеката резултирао је приједлогом плана подручја у Босни и Херцеговини, која би могла бити придружена европској Натура 2000 мрежи. План БиХ подручја за Натуру 2000 обухвата већ нека заштићена подручја, нека од подручја која ће бити заштићена у будућности, те нека од подручја која се у научној литературе наводе као подручја гдје су распрострањене ЕУ угрожене врсте и станишта.

Какву подршку очекујете од нове Стратегије и Акционог плана заштите животне средине у БиХ када је ријеч о очувању и унапређењу биолошке разноликости и заштити наших екосистема?

Биодиверзитет и очување природе чини једну од седам тематских области пројекта БиХ ЕСАП 2030+, који се припрема за период до 2032. године. Дакле, ЕСАП представља основни оквир свих акција за одрживо управљање животном средином у наредном периоду. Један од главних циљева ЕСАП-а је приближавање Босне и Херцеговине стандардима ЕУ у управљању животном срдеином. Стратегија би требала да обухвати унапређење правног и институционалног оквира, те градњу потребних капацитета са једне стране, а са друге да обезбиједи услове за заштиту природе у оној мјери која одговара њеним вриједностима у Босни и Херцеговини. То, прије свега, подразумијева повећање површине под заштићеним подручјима. Поред наведеног, потребно је да успоставимо ефикасне системе прикупљања података о врстама, стаништима и генетичком биодиверзитету, као и системе континуираног праћења стања. То указује на чињеницу да је у наредном периоду неопходно побољшати сарадњу између научне заједнице и доносилаца одлука, у циљу размјене информација о стању биодиверзитета и задовољавања потреба за адекватним научним истраживањима. Такође је неопходан јачи ангажман невладиног сектора, како на јачању свијести у најширим слојевима друштва, тако и у области стручног праћења стања биодиверзитета.

Свјетски дан биолошке разноликости 2021. обиљежава се под слоганом “Ми смо дио рјешења”. Које акције би грађани/ке БиХ могли подузети у циљу очувања биолошке разноликости?

Сви ми свакодневно доносимо много одлука које утичу на стање природе. У такве одлуке спада избор хране, потрошачки менталитет, начин и количина кориштења питке воде, однос према отпаду, итд. Међутим, истовремено смо сви мање-више свјесни да нам је неопходна здрава и функционална природа. Свако може, у оквиру свога свакодневног живота и навика, учинити много: родитељи кроз васпитање дјеце, наставници кроз квалитетно образовање, потрошачи кроз смањење потрошње, доносиоци одлука кроз одговорно управљање, итд.

Данас се, ипак, у нашем друштву издвајају два сектора која су у прилици да подузимају конкретне акције. То су невладин и владин сектор. Сви грађани/ке имају прилику да се укључе у рад невладиних организација и да кроз таква удружења захтијевају, али и граде одговоран однос према природним вриједностима Босне и Херцеговине.
С друге стране, владин сектор ће, управо кроз БиХ ЕСАП 2030+, добити прилику за системско унапређење и развој капацитета које треба усмјерити у заштиту природе и свих материјалних, нематеријалних и регулаторних користи које природа пружа становницима наше земље.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству у Европској унији.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам ЕУ подручја правне стечевине околиша: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија; хемијска безбједност и бука; управљање ресурсима и управљање околишем.

Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за околиш (СЕИ) уз подршку Амбасаде Шведске у БиХ.

Интервју је иницијално објављен 22. maja 2021. године на порталу Avaz.ba.