БиХ ЕСАП 2030+ ће помоћи у заштити животне средине, пружити алат релевантним институцијама за постизање одрживости животне средине, побољшати здравља грађана и грађанки, те допринијети тежњама БиХ за чланство у ЕУ. Током фебруара 2022. године, представници власти БиХ подијелили су са нама своје поруке зашто је БиХ ЕСАП 2030+ важан за БиХ. Имали смо прилику разговарати са Свјетланом Радусин, помоћницом министрице за екологију у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске (РС).

Који су највећи околишни проблеми са којим се РС тренутно суочава и како ће БиХ ЕСАП 2030+ помоћи у рјешавању истих?

Квалитет ваздуха, управљање отпадом и све већи утицај климатских промјена су највећи изазови са којима се Република Српска тренутно суочава.

То је у складу са Извјештајем УН-а за 2018. године, који показује да се, упркос напретку који је постигла, БиХ још увијек суочава са озбиљним изазовима у области животне средине, као што су загађеност ваздуха, управљање отпадом и прочишћавање отпадних вода, крчење шума, забринутост у погледу утицаја производње хидроенергије на водне ресурсе и биолошку разноликост и проглашавањем заштићених подручја.

Загађење ваздуха је тема која у последњих неколико година све више окупира пажњу јавности. Интересовање за тему загађења ваздуха је почело да расте са појавом истраживања и мјерења, који загађење ваздуха у градовима Републике Српске, као и широм земље стављају у регионални, европски и глобални контекст. Загађење ваздуха у градовима Републике Српске различитим оксидима, прије свега оксидима сумпора и азота, настаје као посљедица сагоријевања фосилних горива у индивидуалним кућним и стамбеним ложиштима, али и утицаја саобраћаја, као и индустријских термоенергетских постројења. Дакле, проблем је у директној вези са врстом енергента и квалитетом енергента који се користи у индивидуалним кућним и стамбеним ложиштима, пословним и другим објектима. Проблем загађења ваздуха је мултисекторски и захтјева исто такав приступ рјешавању проблема, са координираним активностима свих релевантних и надлежних институција, дугорочно и стратешки. Лош квалитет ваздуха је проблем за животну средину, али и јавно здравље.

Највећи утицаји промјене климе идентификовани су у секторима пољопривреде, хидрологије, шумарства, биодиверзитета, али и здравља људи. Суше, инвазија инсеката и појаве шумских пожара, значајно су утицали и на шумске екосистеме у нашој земљи. Дугорочно, климатске промјене могу изазвати трансформацију читавих шумских екосистема, мјењајући распоред и састав наших шума. Промјена климе утиче и на услове гајења одређених пољопривредних култура и избор одговарајућих сорти. По питању биодиверзитета, промјена климе може довести до губитка постојећих станишта и појаве нових врста, до изумирање врста које нису у стању да се прилагоде. Утицаји промјене климе на здравље све су израженији. Република Српска и БиХ узимају у обзир утицај климатских промјена и потребе за смањењем ризика од климатских промјена, препознају значај доприноса глобалном смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), те су идентификовале ГХГ циљеве на нивоу земље.

Имајући све ово у виду, Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС је увјерено да ће овај стратешки документ – БиХ ЕСАП 2030+, а чији саставни дио ће бити и Стратегија заштите ваздуха и климатских промјена, створити услове да се дугорочно одреде смјернице, акциони планови и циљеви којима ће се унаприједити заштита ваздуха, област климатских промјена и заштита животне средине у цјелини, а самим тим и здравље становништва.

Са циљем планирања управљања отпадом у Републици Српској већ су доносени плански документи везани за предметну област, а то су Стратегија управљања отпадом за временски период 2017-2026. године и Републички план управљања отпадом за период 2019-2029. године. Ови документи постављају темеље за успостављање интегралног система управљања отпадом на територији Републике Српске те ће кроз израду Стратегије заштите животне средине са Акционим планом БиХ ЕСАП 2030+ додатно унаприједити инструменте планирања стратешког оквира за ову област.

Заправо, заштита животне средине и обезбјеђивање довољне количине безбједне хране и воде представљају два кључна изазова двадесет првог вијека за цијело човјечанство, па и за БиХ. Највећи изазов се односи на ублажавање и смањење утицаја климатских промјена и јачања отпорности на климатске промјене, јер већ сада посљедице климатских промјена намећу потребу за корјенитим друштвено-економским промјенама. Ефикасно коришћење природних ресурса услов је за наш опстанак на планети. То укључује ниске емисије угљеника, социјалну укљученост, регионалну сарадња на свим нивоима – од предузетника, академских заједница и јавног сектора, до подршке иновацијама за одржив развој и препознавање нових тржишних прилика.

Тренутно се како у БиХ, тако и у свијету, суочавамо са бројним изазовима. Пандемија коронавируса, енергетска и економска криза обиљежиле су 2021. годину. На који начин нам Стратегија заштите животне средине може помоћи у превазилажењу актуелних изазова?

Данас, у вријеме пандемије новим корона вирусом, питање бриге за здравље човјека је актуелизовало и питање здравља планете, односно потребу за максималном посвећеношћу заштити свих сегмената животне средине. Подсјећам да је Свјетска здравствена организација и прије појаве ковида 19 упозоравала да ће климатске промјене утицати на појаву и ширење заразних болести.

Босна и Херцеговина се обавезала да ће до 2030. године смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште за 33,2 %, и зато је неопходно да посветимо пажњу декарбонизацији, као кључном изазову у борби против климатских промјена. Стога је приоритет да се прелазак на нискокарбонску (нискоемисиону) привреду искористи тако да се постигну циљеви одрживог економског развоја и социјалне кохезије. Управо Стратегија заштите животне средине ће нам дати смјернице како да унаприједимо квалитет живота становника, сада и сутра, на начине који неће бити штетни за животну средину, и како да све реформе усмјеримо према ефикаснијем кориштењу енергије и ресурса, безбједности снабдијевања, као и одговорности према животној средини. Заштита животне средине је изузетан привредни ресурс који ствара велике, рекла бих и превасходне шансе за одрживи развој. Међутим, то подразумијева широко коришћење обновљивих извора енергије, повећање броја радних мјеста и инвестиција у такозваним зеленим гранама индустрије.

Циркуларна еконимија постала је императив у развијеним земљама свијета. Да ли је РС спремна на прелазак са линеарног на циркуларни модел и какве предности ова транзиција доноси грађанима и грађанкама?

Принципи циркуларне економије заправо подразумијевају стварање економског производа уз минималне трошкове и са минималним утицајем на животну средину.
Наш циљ мора бити развој на принципима циркуларне економије, међутим, за то је потребно и знање и вријеме.
У данашњем модерном свијету имамо могућност да штедимо ресурсе коришћењем зелених технологија, да рециклирамо и ефикасно користимо ресурсе за стварање нових додатних вриједности, отварамо нова радна мјеста, а тиме и повећамо опште благостање свјетске популације.

Међутим, морамо далеко више да радимо у пракси. Свијест о важности ове теме најприје треба подиц́и у политичким структурама које доносе стратешке одлуке у вези са приоритетним секторима развоја. Истовремено, треба подизати и свијест менаџера у фирмама који своја предузец́а на микро нивоу треба да организују тако да поштују правила зелене циркуларне економије.

Ми у Републици Српској, и БиХ у цјелини, имамо још релативно сачувану, нетакнуту и прелијепу природу, што нам пружа неслућену прилику за одржив развој. Можемо да подстичемо зелену економију која на потпуно нови начин омогућава велики број радних мјеста у различитим секторима привређивања.

Колико је по Вама битно јачање капацитета НГО сектора и сарадња истог са владиним сектором у циљу унапређења животне средине?

Сматрам да је приоритет да сарадњу организација цивилног друштва и владиног сектора вратимо на принципе партнерских односа, јер смо се превише удаљили једни од других. Генерално, јако је важно да се јачају капацитети и позитивни утицаји свих организација и институција који доприносе унапређењу заштите животне средине, али је неопходно да у међусобној сарадњи буде више искрености, отворености и поштовања.

Једно од начела на којима почивају прописи којима је уређена област заштите животне средине у Републици Српској, почевши од кровног законског акта који је на приједлог овог Министарства усвојила Народна скупштина Републике Српске – Закон о заштити животне средине, је и начело учешћа јавности, укључујући и невладине организације, као и приступ информацијама о животној средини. Ови прописи су усклађени са Архуском конвенцијом о приступу информацијама, учешћу јавности у одлучивању и приступу правосуђу у питањима из области заштите животне средине, као и са више директива које су са њом повезани.

Тако су јавност и невладине организације укључене и у поступак израде закона којима је уређена заштита животне средине, као и подзаконских аката.

Као примјер могу да наведем да Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске управо имплементира прекогранични пројекат са Републиком Србијом. Једна од компоненти пројекта је и побољшање сарадње са еколошким невладиним организацијама у оквиру које ће бити унапријеђена јавна кампања и промоција отворених приступа информацијама из области заштите животне средине.

БиХ обилује природним љепотама и туристичким драгуљима. Подијелите са нама које су Ваше три омиљене дестинације у БиХ које радо посјећујете и зашто?

Национални парк „Сутјеска“ је моја омиљена дестинација, без конкуренције, јер по својим природним вриједностима и љепотама представља бисер југоисточне Европе.

Најстарији и највећи национални парк у Републици Српској пружа посебан угођај са својим шумама, планинским пашњацима, планинским врховима, долинама, многобројним ријекама и потоцима, а посебно са осам прелијепих језера тзв. „горским очима“. Планине Националног парка „Сутјеска“ остављају на мене, снажан утисак, посебно Маглић са највишим врхом у Републици Српској и БиХ, те Зеленгора, као једна од најљепших планина у Динаридима.

У срцу Националног парка смјештен је строги природни резерват Перућица, најочуванија и највећа прашума у Европи, која се одликује изузетном разноврсношћу биљног и животињског свијета. У средишту прашуме је водопад Скакавац, који је висок 75 м и као такав представља праву атракцију.

Такође, увијек са дубоким поштовањем и дивљењем посјетим Спомен комплекс Тјентиште, који је 2009. године проглашен Културним добром од изузетног значаја.

Интервју је објављен 3. марта 2022. године на порталу Glassrpske.com.