Каја Петерсон из представништва СЕИ-а у Талину посјетила је Босну и Херцеговину 2017. године, гдје је као чланица групе међународних стручњака учествовала у прегледу стања околиша/животне средине УН-а. У овом интервјуу говори о томе зашто се проводи овај преглед и о свом искуству у оквиру овог процеса.
П: Недавно сте боравили у Босни и Херцеговини као чланица тима за преглед стања околиша/животне средине УН-а у БиХ. Шта је заправо преглед стања околиша/животне средине?
КП: Преглед стања околиша/животне средине или преглед стања периодично проводи Економска комисија за Европу Уједињених нација (УНЕЦЕ) за партнерске државе које нису чланице ОЕЦД-а. Иницијатива долази од самих држава које се обраћају УН-у и закључују билатерални споразум.
Прегледе проводе тимови независних стручњака који разматрају одабране секторе (договорене између владе дотичне државе и УН-а). У случају Босне и Херцеговине приоритет је био транспозиција прописа ЕУ у области околиша/животне средине.
Oбзиром на ово, сваки извјештај о прегледу стања је у извјесној мјери јединствен, иако постоји утврђена стандардна структура за прегледе као и за извјештаје, као што су поглавље о политици, о провођењу закона, о стању различитих области околиша/животне средине. Недавно су додата поглавља о климатским промјенама и циљевима одрживог развоја (СДГ).
Основна питања која се постављају приликом прегледа су: шта се промијенило од посљедњег прегледа (који је у конкретном случају проведен 2010. године) и које кораке је државе предузела сa циљем провођења препорука из претходног извјештаја?
П: У чему се огледа важност овог процеса прегледа?
КП: Као и сваки процес екстерне ревизије, овај преглед дотичној држави осигурава објективан увид у активности које проводе у области околиша/животне средине.
П: Шта је била Ваша улога у тиму за преглед стања?
КП: Сваки члан тима задужен је за један дио извјештаја о прегледу стања. Ја сам била одговорна за поглавље о издавању околинских/еколошких дозвола, процјену околиша/животне средине и провођењу закона у овој области.
П: Како је процес прегледа изгледао у пракси?
Мисија у Босни и Херцеговини је трајала 10 дана и у оквиру ове мисије су обављени разговори са многим службеницима/цама у различитим дијеловима државе. Обишли смо прилично много мјеста како би смо разговарали са службеницима/цама у министарствима, релевантним агенцијама и инспекторатима.
Задатак је био сложен и због саме чињенице да се Босна и Херцеговина састоји од три ентитета: Федерација Босне и Херцеговине, Република Српска и мала јединица Брчко дистрикт Босне и Херцеговине. Све три јединице имају своје политичко руководство и различит систем управе и правни систем.
Морали смо узети у обзир и разлике између различитих регија, које су посебно изражене у погледу закона и различитих институција које их проводе.
П: Веома сте активно укључени у рад на проведби циљева одрживог развоја (СДГ) у Естонији. На који начин се ови циљеви разматрају у процесу прегледа?
КП: На примјер, у поглављу за које сам била задужена, УНЕЦЕ је од мене тражио да посебну пажњу обратим на циљ 12, одржива потрошња и производња. То је значило да треба оцијенити које институције у БиХ су надлежне за еколошке ознаке или означавање производа према Систему еколошког управљања и ревизије ЕУ (ЕМАС). Све у свему, то је значило сагледавање механизама за реализацију циљева одрживог развоја са институционалног становишта.
П: Који су наредни кораци?
КП: УНЕЦЕ ће прегледати налазе групе стручњака, кохерентност и усклађеност поглавља. Нацрт се затим поново шаље нама на преглед, а затим дотичној држави ради измјена и исправљања грешака. Све у свему, преглед је дуготрајан процес. По припреми коначног документа у Босни и Херцеговини биће организована конференција за медије на којој ће бити представљени закључци прегледа. Сам извјештај се поставља на страницу UNECE website.
П: Шта се може научити учешћем у прегледу?
КП: Увијек је интересантно пратити еволуцију питања околиша/животне средине у једној земљи. Свако обично пореди дату ситуацију са ситуацијом у својој земљи или на нивоу ЕУ, гдје је стање у различитим области околиша/животне средине прилично слично у различитима државама чланицама, за разлику од социјалне или пореске области.
У процесу прегледа, службеници су нам такође говорили о транспозицији прописа ЕУ о области околиша/животне средине у њихов систем, која се одвија у оквиру настојања БиХ да постане чланица ЕУ. Генерално сматрам да је преглед најважнији подстицај да се у једној држави да приоритет питањима околиша/животне средине. Али, сa друге стране, још много тога треба урадити, нарочито обзиром на сложену структуру управе ове државе.
Аутор текста:
Хелен Сарниит
