Босна и Херцеговина (БиХ) се сусреће са многим изазовима, међу којим су одлагање отпада на нелегалне депоније, непостојање системског сакупљања, раздвајања и рециклаже отпада и ниска свијест јавности о важности раздвајања отпада од стране појединаца.

БиХ је крајем 2019. године започела процес израде Стратегије и Акционог плана заштите околиша (БиХ ЕСАП 2030+), који ће допринијети унапређењу стања околиша у БиХ и напретку у процесу приближавања БиХ чланству у ЕУ. Стратегија и Акциони план ће обухватити седам ЕУ области политика околиша, а једна од њих је управљање отпадом.

Др.сц. Ирем Силајџић и доц.др.сц. Драженко Бјелић говоре о тренутним изазовима и могућим рјешењима када је ријеч о управљању отпадом у БиХ. Обоје су бх. стручњаци који у БиХ ЕСАП 2030+ процесу покривају подручје управљање отпадом.

Који су главни изазови када је ријеч о управљању отпадом са којим се данас сусреће БиХ?

БиХ се суочава са више изазова када је ријеч о управљању отпадом које треба системски рјешавати.
Прије свега, сакупљање отпада у БиХ углавном обављају локална комунална предузећа која су у већинском власништву локалних самоуправа. Опремљеност предузећа зависи од развијености локалних самоуправа, што значи да је у већини случајева опрема за сакупљање углавном застарјела. Осим тога, систем сакупљања и одлагања отпада има високе оперативне трошкове, а цијена услуге није довољна за нова улагања.

Главни начин обраде отпада у БиХ данас је одлагање на депоније, најчешће неуређене, које не испуњавају основне услове за хигијенско одлагање отпада, те нуспродукти разградње отпада директно завршавају у околишу. Велики број дивљих депонија, на које се стихијски одбацује комунални и грађевински отпад, налази се у природи, те тако нарушавају пејзаж и визуелни доживљај.

У БиХ још увијек није у пуном капацитету заживјело одвојено сакупљање, раздвајање и рециклажа отпада, што увећава количине отпада које се одлажу на депонији и тиме се додатно доприноси загађењу околиша.
Недовољни и непоуздани подаци о количини генерисаног отпада и његовом саставу отежавају процес планирања и понекад доводе до дефинисања планова који нису изводљиви. Такођер, један од изазова је недостатак локалних и регионалних планова управљања отпадом, као и сарадње између општина и градова у виду заједничког рјешавања проблема изградње регионалних санитарних депонија и постројења за сортирање.

И у коначници, свијест јавности о начину функционисања система управљања отпадом, његовим захтјевима и генерално питањима која се односе на улогу појединца у систему није довољно развијена.

На који начин неуређене депоније утјечу на околиш и људе?

Неуређене и дивље депоније, поред лошег визуелног ефекта, могу на више начина угрозити здравље људи кроз загађење зрака, вода и земљишта. Ово загађење настаје када отпад пролази кроз неколико фаза труљења и ферментације, те у том процесу се стварају тзв. филтрати који се процјеђују у земљиште, површинске и подземне воде, односно биогас који садржи стакленичке гасове, те се емитира у зрак и доприноси глобалном загријавању. Због присутности метана у биогасу на неуређеним депонијама често долази до пожара, чиме се у околину емитују штетне материје настале сагоријевањем отпада. Такођер, постоји могућност појаве експлозије и урушавања тијела депоније што може довести до материјалних штета и губитка људских живота. Осим тога, живот поред неуређених одлагалишта представља здравствени и сигурносни ризик због присуства могућих преносника заразе (мухе, глодари, птице и друге животиње).

Како можемо реорганизовати и побољшати тренутни систем одлагање отпада на начин да буде праведан и инклузиван за све погођене друштвене скупине?

Један од проблема са којим се сусрећемо у БиХ је и чињеница да није свим грађанима/кама омогућен одвоз отпада. Стога би примарни задатак био да се прошири покривеност сакупљања отпада, како би и они који живе у руралним и удаљеним подручјима имали приступ овој услузи. Начин обрачуна цијене услуге тренутно не узима у обзир количину отпада коју домаћинство производи, већ се базира на броју чланова домаћинства или квадратури простора. Овај начин обрачуна цијене је потребно промијенити како би, с једне стране био повезан са количином отпада, а са друге стране био потицајнији за смањење количине отпада која настаје. С тим у вези, наредни задатак би био да се прошири концепт одвајања отпада у домаћинству што би омогућило да се из отпада издвоје материјали који су искористиви, умјесто да завршавају на депонијама. Увођење концепта раздвајања отпада треба да прате кампање јачања свијести и едукација грађана/ки, без обзира којој социјалној категорији припадају, како би разумјели важност раздвајања отпада и њиховог доприноса заштити околиша.

Које су главне разлике између данас доминантног линеарног и циркуларног модела економије? Који трендови могу побољшати сектор отпада у БиХ и потакнути прелазак на циркуларну економију?

Линеарна економија се заснива на линијском моделу у којем ресурс, који се искористи из природе и претвори у производ, након конзумирања заврши у цјелости као отпад. Природни ресурси који се користе за производњу по принципима линеарне економије су необновљиви, чиме се негативно утјече на околиш од тренутка вађења сировине из природе, па до емисија које настају у току трошења производа, и коначно када га одбацимо у околиш.

Модел линеарне економије, на којем се заснивао досадашњи индустријски развој, показао је да одрживост економског развоја и очување околиша захтијевју нови модел који ће исправити недостатке досадашњег модела. Тај модел се у литератури и пракси назива модел циркуларне економије. У моделу циркуларне економије се производ покушава направити тако да у себи садржи што више рециклираног материјала како би се смањила потрошња сировина из природе, редуцирале или анулирале његове емисије у току кориштења, а сам производ поновно искористио или рециклирао у што је могуће већем проценту.

Овај модел се све више прихвата у најразвијенијим економијама свијета, а у задње вријеме и у неким од највећих свјетских компанија. Модели циркуларне економије имају економске и еколошке ефекте. Економски ефекти се огледају у смањењу трошкова поновним враћањем у производњу искориштеног материјала, отварањем нових радних мјеста, уштедом енергије, продуженим вијеком трајања производа. Еколошки ефекти се огледају у смањењу производње отпада, што се манифестује смањењем негативног утјецаја на околиш и уштедом сировина.

На који начин ће БиХ ЕСАП 2030+ допринијети побољшању околиша у БиХ?

Израдом БиХ ЕСАП 2030+ надлежне институције за околиш добит ће Стратегију околиша и Акциони план са стратешким и тематским циљевима, потом са изведивим, јасно дефинисаним, договореним и усвојеним мјерама. Овај документ ће усмјеравати мјере, политике и финансијска средстава из домаћих и међународних извора у смислене акције које ће подићи систем управљања отпадом на већи ниво, што ће у коначници допринијети бољем стању околиша у БиХ. Такођер, БиХ ЕСАП 2030+ ће помоћи у даљњем усклађивању правног и институционалног оквира са ЕУ прописима и политикама. На дугорочној основи, пројекат ће допринијети унапређењу стања околиша у БиХ, као и напретку у процесу приближавања БиХ чланству у ЕУ.

За крај, да ли имате неке савјете за читаоцe? На који начин могу смањити еколошки отисак кад је ријеч о отпаду и допринијети бољем управљању отпадом?

Сваки грађанин/ка БиХ може већ данас започети са одвајањем отпада у домаћинству. Највећи дио наших опћина има барем једним дијелом постављене канте за материјале који се могу рециклирати. Тамо гдје нема, могуће се задржати само на компостирању органског дијела отпада, што се може радити како у баштама, тако и на балконима.

Осим тога, оно што можемо учинити, и за шта нам не треба никаква опрема, јесте недозволити бацање отпада у природу, укључујући пластичне боце, конзерве, кесе и друге врсте амбалаже, влажне марамице, опушке, а данас у вријеме пандемије маске и пластичне рукавице. Грађани/ке требају бити свјесни да се ова врста отпада не распада у природи и да њеним адекватним одлагањем у канте за смеће помажемо да се смањи еколошки отисак који правимо и очувају наше природне вриједности којима се поносимо.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) у развоју стратегија заштите околиша. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите околиша и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати околиш у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству Европској унији.
Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам ЕУ подручја правне стечевине околиша: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија; хемијска безбједност и бука; управљање ресурсима и управљање животном средином.
Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за околиш (СЕИ) уз подршку Шведске амбасаде у БиХ.

Интервју је иницијално објављен 02. марта 2021. године на порталу Радиосарајево.ба.