Ријека Уна. Фото: Милан Максовић, Getty

Први круг састанака тематских радних група за Републику Српску заказан је за 6. октобар. Преко стотину учесника/ца је присуствовало састанку, који је обухватио седам тематских области (Вода; Отпад; Биолошка разноврсност и очување природе; Квалитет ваздуха; Климатске промјене и енергија; Хемијска безбједност и бука; Одрживо управљање ресурсима; Управљање питањима животне средине).

Као и на састанцима радних група на другим нивоима, циљ је био да се продискутују најважнији изазови у свакој од седам тематских области животне средине. Група је такође  дио времена посветила разматрању Анализе стања животне средине.

Биљана Мацура, истраживачица у СЕИ-у и научна савјетница у пројекту за израду ЕСАП-а 2030+ је дала уводне напомене и објаснила најважније аспекте пројекта. Такође је нагласила да је активно учешће од суштинског значаја за овај пројекат:

„Мишљење домаћих актера/ки је од суштинског значаја за израду Cтратегије и акционих планова животне средине. Активно учешће различитих група заинтересованих страна у оквиру радних група у свих седам тематских области је кључно за успјех читавог пројекта.“

Кратак преглед дискусије у тематској групи за воду

Др. Селма Ченгић и проф.др. Свјетлана Лолић предводе активности у тематској области вода. Др. Ченгић је извршна директорица  Института за хидротехнику Сарајево, а проф.др. Лолић је шефица Kатедре за микробиологију и биологију ћелија и ванредна професорица на Универзитету у Бања Луци. Први састанак радне групе за воду су водиле заједно. На састанку су учествовали представници/це сектора цивилног друштва, привреде, академске заједнице и владе.

Финансијска средства у сектору вода

Наглашен је стално присутан финансијски проблем, које не подразумијева само недостатак средстава за изградњу неопходне инфраструктуре, као што су постројења за прочишћавање отпадних вода, него и недостатак средстава за њихово одржавање.   Учесници/це на састанку радне групе су навели примјере који показују како понекад изостаје континуирано одржавање. Указали/e су на примјер недавно изграђеног постројења за прочишћавање у Билећи које не ради зато што нема довољно средстава за његово одржавање.

Финансијска средства су такође неопходна за транспозицију директива ЕУ, као што је директива о отпадним водама. Проф. др. Лолић је објаснила:

„Требамо  да најприје створимо услове за примјену директиве и да тек онда кренемо у процес транспозиције и имплементације. Не требамо да прихватамо нешто што нисмо у стању да испунимо.

Закони, међусекторска сарадња и други изазови

Још један проблем који су нагласили учесници/це тиче се ефикасног спровођења постојећих законских прописа. Наглашена је нужна потреба за унапређењем рада инспекцијских служби. Ниво спровођења важећих одредби и прописа, као и потписаних међународних конвенција је недовољан, а у неким случајевима спровођење у потпуности изостаје.

У вези са изградњом постројења за прочишћавање отпадних вода и малих хидроелектрана, наглашен је изазов међусекторске сарадње (надлежности различитих министарстава). Сви учесници/це су били сагласни да је сектор вода повезан са готово свим другим секторима, те да циљеви на нивоу задатка и мјере треба да се координирају са другим тематским групама.

Наглашени су притисци којима су изложени водени екосистеми од индустријских отпадних вода, комуналних отпадних вода, пољопривреде, малих хидроелектрана и процједних вода из депонија. Ово је тијесно повезано са дискусијама о постојећим канализационим мрежама и неадекватним накнадама за воду као и проблемима са сушама и поплавама, просторним планирањем и нелегалном градњом објеката.

Проф. др. Лолић је направила резиме дискусије на састанку упознавши учеснике/це са сљедећим корацима:

„У сљедећих 7-10 дана очекујемо да нам учесници/це доставе своје препоруке и мишљења као и приједлоге за Анализу стања животне средине у поглављу које обухвата тематску област вода, те да нам укажу на неке кључне изазове које смо можда превидјели. Сљедећи састанак радне групе планиран је за почетак новембра.“