У априлу 2021. године смо објавили чланак у којем смо представили неке од многих стручњака/киња који дају допринос изради стратегије и акционог плана животне средине за Босну и Херцеговину (БиХ ЕСАП 2030+). По завршетку четвртог циклуса састанака радних група посвећених разматрању мјера за сваки од утврђених оперативних циљева у акционим плановима, поново смо разговарали са неким члановима/цама радних група. Објаснили су шта за њих значи учешће у изради документа ЕСАП и говорили о свом виђењу најважнијих мјера која треба провести у тематској области у којој раде.

Најприје смо разговарали са г. Зораном Бибановићем, који је своје стручно знање ставио на располагање у радној групи за биолошку различитост на нивоу БиХ.

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

Фотографија: Зоран Бибановић на планини Прењ. Уз остале планине у окружењу, ову планину су некадашњи аустријски природњаци називали Босанске алпе
Уз допуштење г. Зорана Бибановића

 У rадној групи на нивоу БиХ (биодиверзитет и заштита природе) представљам сектор посредовања у туризму, односно Удружење туристичких агенција у Босни и Херцеговини – УТА БиХ, које је по природи посла (туризам) заинтересовано за животну средину Босне и Херцеговине.

Како сте постали члан Радне групе за ЕСАП?

Као предсједник УТА БиХ добио сам позив од организатора ЕСАП БиХ да предложимо представнике/цe из сектора туризма за све административне нивое власти (БиХ, ФБиХ, РС и БД) у радне групе које су предмет нашег већег интересовања. Сходно томе, ја сам прихватио учешће у радној групи за биолошку различитост и заштиту природе.

Шта вам се учинило најзанимљивијим/најкориснијм током овог круга састанака?

Најзанимљивија ми је компаративна анализа европских искустава у заштити животне средине, посебно природних ресурса јер су она основ туристичке понуде. Природни ресурси Босне и Херцеговине заслужују међународно вредновање. На жалост, иако је бивша Југославија била међу првим потписницима разних конвенција, данашња Босна и Херцеговина не може да се ослони на традицију и искуство у тим областима.

По вашем мишљењу, која је најважнија мјера коју треба провести у вашој тематској области?

Досадашња политика управљања у области заштите биодиверзитета и природних вриједности није била на задовољавајућем нивоу, тј. није у складу са европском праксом. Сматрам да би требало да се по многим питањима направи малa компаративнa анализa европских искустава те системски рјешавају изазови у области животне средине. Један од таквих изазова представља кањон ријеке Миљацке у Сарајеву. Низводно,  у дијелу надлежности ФБиХ и Кантона Сарајево, кањон је заштићен у оквиру националног споменика културе (Бентбаша), а узводно, на територији у надлежности РС и општине Пале, је нарушен новим каменоломима и градњом мини ХЕ и других привредних и непривредних објеката. Тиме је уништен јединствени улазак у велики град (Сарајево) са источне стране из амбијента милионима година потпуно очуване природе у најстрожи стари центар града.

 Љиљана Станишљевић, чланица двије РГ на нивоу РС. Фотографија: ЕСАП БиХ 2030+

За разговор смо се обратили и гђи Љиљани Станишљевић која је чланица радне групе за управљање животном срединoм и радне групе за одрживо управљање ресурсима на нивоу Републике Српске. У својству посматрачице учествује и у раду радне групе за управљање животнoм срединуoм на нивоу БиХ.

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

У радним групама за ЕСАП РС 2030+ за које сам именована, заједно са колегама/ицама из ресора екологије, представљам Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске, институцију надлежну за заштиту животне средине у Републици Српској и институцију у чијој надлежности је доношење Стратегије за заштиту животне средине. С обзиром да је пројектним документом утврђено да ће се у оквиру пројекта припремити и ЕСАП БиХ 2030+, именована сам као чланица/посматрачица и у Радну групу 7, управљање животном срединуoм, за ЕСАП БиХ 2030+.

Приликом формирања тематских радних група за израду ЕСАП-а вршила сам улогу координаторице између институција чији су представници/це именовани у радне групе и ЕСАП тима у Сарајеву.

Такође, обављам улогу контакт особе у овом Министарству за стратешку процјену утицаја на животну средину за ЕСАП РС.

Како сте постали чланица радне групе за ЕСАП БиХ? 

Именовању у радне групе за израду ЕСАП-a РС као и ЕСАП-a БиХ претходило је вишегодишње радно искуство у области заштите животне средине у цјелини, те учешће у бројним другим активностима реализације пројеката из области заштите животне средине који се реализирају или су реализовани на територији БиХ. Уз активан заједнички ангажман са радним колегама/цама из ресора заштите животне средине, сматрам да може да се да квалитетан допринос реализацији овог значајног пројекта, посебно из разлога што ће саставни дио Стратегије заштите животне средине чинити стратегија заштите ваздзуха, стратегија заштите природе и стратегија управљања отпадом, како је то и утврђено.

Шта вам се учинило најзанимљивијим/кориснијим током овог круга састанака?

Током четвртог циклуса састанака радних група за ниво Републике Српске, а прије тога и за ниво БиХ, одржаних у мају ове године стекао се утисак о интензивираним активностима на припреми Акционих планова за све тематске групе на оба нивоа. Практично, активности овог циклуса састанака су биле усмјерене на идентификацију и утврђивање мјера и активности за раније утврђене оперативне циљеве акционих планова. У одређеним областима већ су дате и назнаке за наредне фазе акционих планова, што подразумијева утврђивање одговорности институција за реализацију одређених мјера, те начин на који ће се утврђене мјере реализовати у планском периоду. Овдје посебно наглашавам значај учешћа именованих представника/ца у одређеним тематским групама, јер утврђивање мјера и активности подразумијева обавезу да се исте у реализују у роковима који су такође  утврђени у акционим плановима.

У контексту наведених активности желим да захвалим комплетном ЕСАП тиму, као и одабраним експертима/цама у тематским групама, на организацији састанака радних група у овој тешкој и изазовној ситуацији услијед пандемије изазване ЦОВИД 19, као и техничкој подршци да се састанци редовно одржавају виртуелним путем. Изазов је посебно већи ако се располаже са подацима о бројности чланова/ца који су именовани у седам тематских група.

По вашем мишљењу, која је најважнија мјера коју треба провести у вашој тематској области?

Тешко би било издвојити најважнију мјеру у било којем тематском подручју јер је свако од седам тематских области од великог значаја за животну средину. Међутим, као чланица РГ одрживо управљање ресурсима и РГ у области управљање животном срединoм за ниво Републике Српске, сматрам да је од суштинског значаја комплетирање активности које ће се на крају преточити у Стратегију заштите животне средине Републике Српске са Акционим планом. Изазов са којим се суочава група за одрживо управљање ресурсима је значајан ако се узме у обзир да се у оквиру ове тематске групе разматра управљање ресурсима, што подразумијева широк спектар активности за сваки од ресурса.

Међутим, као чланица тематске групе 7, управљање животнoм средином, сматрам да само адекватно дефинисаним циљевима и мјерама унутар ове области може да се створи стратешки оквир за заштиту животне средине у цјелини и створи оквир за реализацију пројеката који имају за циљ управљање животнoм средином и финансирање активности у вези са животном средином.

На крају би истакла да Република Српска од овог пројекта има заиста велика очекивања јер у претходном периоду није био урађен стратешки оквир за заштиту животне средине. Израдом Стратегије заштите животне средине Републике Српске и утврђивањем Акционог плана за реализацију Стратегије ће се дугорочно одредити и утврдити циљеви управљања животном средином на начелима одрживог развоја у складу са укупним развојем Републике Српске.

На нивоу ФБИХ смо разговарали са гђом Амелом Хрбат. Она је чланице радне групе за управљање отпадом.

Фотографија: Гђа Амела Хрбат, чланица радне групе за управљање отпадом на нивоу ФБиХ
Уз допуштење гђе Амеле Хрбат

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

Представљам Екопак, прву лиценцирану организацију за поврат материјала из амбалажног отпада у Босни и Херцеговини. Екопак ради од 2012. године и , упркос бројним проблемима у земљи, успјешно испуњава циљеве рециклаже и поврата материјала које је прописало Федерално министарство околиша и туризма.

Како сте постали чланица радне групе за ЕСАП БиХ? 

Водитељи радне групе на овом пројекту су позвали Екопак да учествује у активностима и ми смо наравно прихватили прилику која нам се пружила да учествујемо у припреми овог важног документа.

Шта вам се учинило најзанимљивијим/кориснијим током овог круга састанака?

 Увијек је интересантно чути ставове и искуства различитих заинтересованих страна, али и усмјеравање свих дискусија и жеља у један проводљив документ. Искрено вјерујем да као резултат можемо да добиjemo веома добру стратегију коју ће у наредним годинама користити различите заинтересоване стране из области управљања отпадом у БиХ.

По вашем мишљењу, која је најважнија мјера коју треба провести у вашој тематској области?

Изузетно је важно да се изради реална стратегија управљања отпадом која ће се користити као оквир за доношење правних прописа на различитим нивоима власти, укључујући прописе о управљању амбалажним отпадом, подручју рада Екопака. Није неопходно само транспонoвати циљеве рециклаже и поврата материјала који су постављени у Директиви ЕУ о амбалажи и амбалажном отпаду у домаће законе. Нажалост, статус Босне и Херцеговине у дуготрајном процесу пријема у чланство ЕУ то још увијек не налаже. С друге стране, имамо довољно времена да постепено развијамо систем и транспонујемо захтјеве на примјеренији начин, у складу са локалним могућностима: да узмемо у обзир друштвену, економску ситуацију и  ситуацију у области животне средине у нашој земљи. 

Очекујемо да ће ЕСАП БиХ 2030+ помоћи у усклађивању транспозиције прописа ЕУ у домаће законе, уз истовремено уважавање посебних карактеристика БиХ, припреми препорука о начину реализације бројних аспеката који се односе на проширену одговорност произвођача из директива о отпаду (Оквирна директива и Директива о амбалажи и амбалажном отпаду), као и у постизању доброг стања животне средине уз најниже трошкове. Ово подразумијева учешће потрошача/чица, индустрије, надлежних органа, као и потребу да се омогући усклађеност између ентитета. Проширена одговорност произвођача је једна од најважнијих карика у преласку на кружну економију за амбалажу, ужива подршку свих водећих пословних удружења, али и НВО и других удружења.

Ова намјера би несумњиво требала да буде јасно изражена у Стратегији и Акционом плану животне средине БиХ.

Наредни кораци

Четврти циклус састанака радних група је завршен, али активности на изради нове стратегије и акционог плана за Босну и Херцеговину се настављају. У наредном љетном периоду ће бити одржано неколико састанака група за политику (на нивоу помоћника министара). Групе за политику су формиране за сва четири нивоа и њихов мандат је преглед акционих планова, давање појашњења и смјерница радним групама у правцу наставка активности на изради акционих планова. На овим састанцима ће такође  бити разматрана практична питања у вези са ЕСАП-ом, као што су додјела средстава, одабир показатеља, начин приступа питањима ГЕСЕП-а у дефинисању мјера, те приступ рјешавању питања међусобне повезаности између различитих тематских области.

Састанак Управног одбора (на нивоу министара) је још један важан догађај планиран за љетни период. Чланови/ице овог тијела су представници влада на четири нивоа власти, донатора пројекта, те представници Делегације ЕУ. На овом састанку ће се разматрати напредак у припреми ЕСАП-а БиХ и наредни кораци у његовој изради.

Одржавање петог циклуса састанака радних група планирано је током јесени 2021. На овом састанку ће се чланови/ице радних група окупити у циљу приоритизације мјера и разматрања свих осталих мишљења и препорука које добију од групе за политику и Управног одбора.