Саша Солујић из Штокхолмског института за животну средину и чланица тима пројекта за израду ЕСАП-а БиХ била је једна од говорница на радионици о родним питањима и животној средини, која је одржана 29. марта 2022. у хотелу Еуропа, у Сарајеву, Босна и Херцеговина. Радионица је организована у оквиру пројекта “ИМПАQ – Унапређење квалитета ваздуха и управљање квалитетом ваздуха у БиХ” .  

У излагању је пренијела кључне поруке из сажетка припремљеног у оквиру израде ЕСАП-а БиХ “Загађеност ваздуха у Босни и Херцеговини: родна равноправност, друштвена једнакост и сиромаштво кроз објектив ГЕСЕП-а”. Сажетак је припремљен за потребе пројекта који између осталог обухвата и загађеност ваздуха. У сажетку је на примјерима из контекста БиХ појашњен начин на који су питања животне средине и ГЕСЕП-а међусобно повезана.  

Родна питања, сиромаштво и друштвена неједнакост су тијесно повезани са еколошким проблемом загађености ваздуха, а БиХ није изузетак у овом погледу. У поређењу са осталим становништвом, сиромашни људи су чешће и у већој мјери изложени високом нивоу загађености ваздуха, док се старије особе и особе са нарушеним здрављем или инвалидитетом обично суочавају с тежим облицима енергетског сиромаштва. Домаћинства с нижим примањима у својим домовима за гријање или кухање обично користе горива која су веома штетна за животну средину и возе возила која више загађују ваздух. То значи да активно доприносе загађености ваздуха. Ово су само неки од примјера како су перспективе ГЕСЕП-а повезане са загађењем ваздуха.  

У закључку сажетка се наводи да је процјена дистрибутивног ефекта ових политика животне средине и осигуравање могућности повезаних са овим политикама групама у неповољном положају такођер битан корак за интеграцију перспектива ГЕСЕП-а у политику животне средине. 

Уз то су на догађају разматране додирне тачке између загађености ваздуха и родне равноправности, и обазбијеђена платформа за размјену искустава између организација цивилног друштва. Утврђена је потреба за стабилном подршком женским ОЦД, укључујући успостављање снажне мреже која би обезбиједила додатне користи за родна питања и животну средину. 

Представљене добре праксе односе се на учешће жена путем удружења грађана/ки и непосредних локалних иницијатива, заступљеност жена у енергетском сектору и сектору саобраћаја, као и важност рјешавања досљедне дискриминације жена. Постоје различити инструменти за интеграцију родних питања које многи актери успјешно користе. Интеграција родних питања у политике животне средине и обратан процес су кључни за потпуну реализацију 5. циља одрживог развоја, посебно на локалном нивоу.