Босна и Херцеговина развија своју Стратегију и Акциони план заштите животне средине (БиХ ЕСАП 2030+ пројекат), са циљем унапређења животне средине и пружања помоћи напретку БиХ на путу ка чланству у Европској унији. Одрживо управљање природним ресурсима једно је од седам тематских подручја пројекта БиХ ЕСАП 2030+. Ријеч је о широком тематском подручју које покрива неколико важних сектора. Тим поводом, разговарали смо са проф.др. Михајлом Марковићем, стручњаком за тематску област одрживо управљање природним ресурсима у склопу пројекта БиХ ЕСАП 2030+.

Шта заправо значи одрживо управљање ресурсима и са каквим се изазовима суочава ово тематско подручје?

Одрживо управљање природним ресурсима је тематско подручје пројекта БиХ ЕСАП 2030+ које се бави изазовима везаним за наше важне и необновљиве природне ресурсе, као што су земљиште, шуме, остали или недрвни шумски производи, ловна дивљач, рибљи фонд и минерални ресурси.

Одрживо управљање природним ресурсима подразумијева управљање ресурсима на начин да се њихови извори не деградирају и не исцрпе, те да тако и наше будуће генерације могу имати користи од тих ресурса.

Зашто је важно управљати природним ресурсима на одржив начин?

Одрживо управљање природним ресурсима је неопходно, јер помаже разумној употреби ових необновљивих ресурса, без њихове претјеране употребе и деградације. Уколико се необновљиви ресурси користе на неодржив начин, они ће у коначници нестати – нпр. шуме, фосилна горива попут угља, висококвалитетно земљиште.

Када је ријеч о поновној употреби и рециклирању, поновну употребу је боље практицирати, јер за рециклирање материјала потребна је и енергија и новац. Штавише, само се неколико материјала може рециклирати. Поновна употреба је боља пракса, јер увијек изнова потиче ствари, а такође је и прихватљива за животну средину.

Како прелазак на одрживо управљање ресурсима утиче на оне људе који раде у индустријама повезаним са природним ресурсима, попут пољопривреде, рударства, туризма, рибарства и шумарства?

Прелазак на одрживо управљање природним ресурсима, а тиме и одрживо управљање заштитом животне средине, доприноси смањењу сиромаштва и економском развоју земаља у развоју. Ефикаснијим креирањем политика и инвестиција, усмјерених на одрживо управљање природним ресурсима, може се значајно подржати економски развој, смањити сиромаштво, те створити нова радна мјеста. Такође, дугорочно се доприноси привредним активностима, као што су: пољопривреда, шумарство, рибарство, ловство, туризам и др.

Према владиним извјештајима, шуме обухватају око 50% укупне копнене површине Босне и Херцеговине, што је чини једном од земаља са највећим шумским покривачем у Европи. Зашто су наше шуме важне?

Шуме обезбјеђују посао за велики број људи, али и удомљавају преко 80% цјелокупног копненог биодиверзитета. Такође, виталан су природни ресурс за наше здравље, јер у шумама расту љековите биљке важне за фармацеутску индустрију. Додатно, шуме производе кисеоник, апсорбују падавине, смањују могућност поплава и важне су за изворе питке воде за становништво. Шумско дрвеће расхлађује ваздух и тиме смањује глобално загријавање и негативне ефекте климатских промјена. Неријетко шуме имају заштитну улогу у заштити становништва од болести. Како расту на земљишту чине га плоднијим, прочишћавају земљиште, ваздух и воду и на тај начин омогућавају опстанак и општу добробит човјечанства. Шуме имају важну улогу и у управљању воденим циклусом. Оне су пресудне за опскрбу чистом и обилном водом у сливу. Здраве шуме филтрирају воду, смањују ерозију, регулишу падавине, пуне подземне воде и спречавају неповољне утицаје суше и поплава.

Шта је највећа пријетња шумама у Босни и Херцеговини?

Рањивост шума и шумског земљишта у БиХ резултат је различитих притисака као што су: шумски пожари, биљне болести и штетници, непланирана и илегална сјеча, експлоатација минералних сировина, хидроакумулација, клизишта и загађење минама. Опасност од пожара знатно се повећала у посљедњих неколико десетљећа због пораста просјечних и екстремних температура ваздуха, посебно у планинским подручјима БиХ. Ако, примјерице, погледамо териториј Федерације БиХ, штета коју су проузроковали шумски пожари била је екстремна у посљедњих пет година. Процјењује се да је оштећено више од 1.700 хектара шуме.

Клима Босне и Херцеговине промијенила се током протеклих 100 година, а компјутерски модели за земљу предвиђају нове промјене које долазе. Креатори политике, управитељи земљишта, грађани/ке и научници/це морају се борити с тим што ова промјена значи за будућност регије и њезиних шума. Шумарска заједница треба процијенити дугорочне учинке климатских промјена на шуме и одредити шта би заједница могла учинити сада и у будућности како би одговорила на ову пријетњу. Шуме уклањају и складиште угљеник из атмосфере, што представља исплативо рјешење за ублажавање климатских промјена. Губитак или деградација шума угрожава њихову способност уклањања емисија. Способност шума да апсорбују угљеник из атмосфере може се угрозити претварањем у пољопривредно земљиште, производњом робе, урбанизацијом, болестима и пожарима који узрокују губитак шума. Када дрво изгори или пропадне, ускладиштени угљеник отпушта се у атмосферу што додатно погоршава климатске промјене.

С обзиром на важност шума за нашу планету Земљу, одрживо управљање је неопходно како би се осигурало да захтјеви друштва не угрожавају овај природни ресурс. Одрживо управљање шумама нуди холистички приступ како би се осигурало да шумске активности доносе социјалне, еколошке и економске користи, уравнотежују конкурентске потребе, те одржавају и побољшавају функције шума сада и у будућности. Природни одрживи екосистеми пружају биолошку основу биолошке разноликости шума, њезине функције и циклусе раста.

Како БиХ ЕСАП 2030+ може унаприједити управљање природним ресурсима у БиХ и учинити га одрживијим?

БиХ ЕСАП 2030+ ће као главни резултат понудити Стратегију заштите животне средине, на свим нивоима власти у БиХ, заједно са Акционим планом, у којем ће бити наведени стратешки и тематски циљеви и мјере. Ово ће допринијети креирању и имплементацији политика које ће имати утицај како на заједницу, тако и појединца. Такође, помоћи ће у преласку на одрживо управљање ресурсима у БиХ до 2030. године.

Читаоци се вјероватно питају како обични грађани/ке могу заштитити шуме. Да ли имате неки савјет?

Много је активности којима грађани/ке у БиХ могу допринијети заштити шума, почев од избјегавања прекомјерне сјече шума, па до пријаве особа, које наносе штету шумама, надлежним органима и институцијама. Такође, шуме можемо заштитити избјегавањем бацања смећа и разног отпада, те пошумљавањем голети и других простора у заједници.

Више о пројекту БиХ ЕСАП 2030+

Примарни циљ пројекта БиХ ЕСАП 2030+ је подржати власти Босне и Херцеговине (БиХ), Федерације БиХ (ФБиХ), Републике Српске (РС) и Брчко дистрикта БиХ (БД БиХ) у развоју стратегија заштите животне средине. ЕСАП документ садржават ће стратегије заштите животне средине и акционе планове за БиХ, ФБиХ, РС и БД. Дугорочно, пројект ће побољшати животну средину у БиХ и подржати БиХ на путу ка чланству у Европској унији.

Садржај ЕСАП-а БиХ односит ће се на сљедећих седам ЕУ подручја правне стечевине животне средине: вода; отпад; биолошка разноликост и очување природе; квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија; хемијска безбједност и бука; управљање ресурсима и управљање животном средином.

Пројект ЕСАП БиХ проводи Штокхолмски институт за околиш (СЕИ) уз подршку Амбасаде Шведске у БиХ.

Интервју је иницијално објављен 22. априла 2021. године на порталу Nezavisne.cоm.