Босна и Херцеговина има значајне развојне потребе, укључујући сектор животне средине, и требаће вањску подршку за пројекте заштите животне средине, климе и одрживости како би се постигли циљеви Паришког споразума за 2030. и 2050. годину. Исто тако, уколико БиХ жели постати чланица Европске уније, мора да испунити околишне стандарде.
Истраживачка литература токова међународног јавног финансирања у БиХ је оскудна, као и у другим земљама Западног Балкана, што указује на недостатак научног прегледа и независних процјена ефекта међународног финансирања, што отежава будуће учење.
Блоомберг Адриа доноси анализу Штокхолмског института за животну средину (SEI), прву која пружа свеобухватно квантитативно мапирање и анализу зеленог капитала (финансије за климатске промјене, управљање отпадом, заштиту животне средине…) БиХ у раздобљу након Паришког споразума, укључујући анализу главних стратегија Развојних партнерских институција (ДПИ) за БиХ.
“Зелена агенда ЕУ осигурат ће 9 милијарди еура директних бесповратних средстава и потенцијално мобилизирати 20 милијарди еура приватних улагања у раздобљу 2024.-2030.”, саопштени је из ЕУ. “Тренутно нема доступних детаља о томе који ће износ средстава добити свака држава Западног Балкана. Кључни приоритет ЕУ је прихватање потпуне транзиције на циркуларну економију у земљама Западног Балкана.”
Блоомберг Адриа је раније писала да Босна и Херцеговина касни за развијеним земљама у процесима транзиције, па тако и овом случају. Наша земља се суочава са озбиљним степеном загађења, док је искориштеност отпада кроз рециклажу на веома ниској разини.
Прелазак на модел циркуларне економије имаће вишеструке позитивне ефекте на рјешавање проблема отпада, креирање вриједности на основу рециклирања отпадних материјала, али и на иновирање производних процеса, увођење нових технологија, смањење трошкова сировина у финалним производима, отварање нових радних мјеста.
Анализа је показала да је подручје политике за воду добило нешто више од 50 одсто свих средстава. Квалитета ваздуха, климатске промјене и енергија, отпад и подручја политике управљања животном средином добили су готово сва преостала средства. Остатак, мање од 1 одсто, је отишао на политике биолошке разноликости, хемијске сигурности и буке у животној средини те управљања ресурсима, што је поразно, сматрају аутори публикације.
“БиХ би могла имати користи од диверзификације финансирања животне средине, како из перспективе финансијера тако и из перспективе приматеља”, саопштено је.
Аутори анализе Амар Чаушевић, Сањин Авдић, Бернардас Падегимас и Биљана Мацура сматрају да би додатно знање о овој теми повећало одговорност и власништво те развило и приближило друге секторе као што су академска заједница, цивилно друштво и приватни сектор.
“Побољшање енергетске ефикасности зграда, смањење онечишћења ваздуха, успостава функционалне циркуларне економије, декарбонизација саобраћајног сектора и јачање цјелокупног управљања животном средином није лак задатак. То је технички захтјеван подухват за који су нужни квалификоване особе и много новца”, рекли су аутори те додали да се остале земље у развоју суочавају са истим проблемима како у регији тако и широм свијета.
БиХ већину средстава добија у облику бесповратних средстава, али значајан износ чине зајмови. Мало више од половице примљених средстава у раздобљу од 2015. до 2020. била су стандардна бескаматна бесповратна средства. Аутори сматрају да зајмови нису похвални те да би БиХ требала добити више грантова за своју транзицију.
“Анализа имплицира да се БиХ може залагати за праведнију расподјелу финансирања на темељу свог малог доприноса глобалним емисијама стакленичких плинова. Додатно, иако су подаци о финансирању свеобухватни, будућим би анализама токова финансирања користило још потпуније и уједначеније извјештавање”, саопштили су.
Побољшање одрживости производње, употребе и рециклирања различитих сировина бит ће у средишту примања финансијских средстава за подстицање развоја циркуларне економије.
Са линеарним економијама отпад је неизбјежна чињеница. У развијеним економија, циркуларним економијама, све се веће количине отпада рециклирају и тако све мање отпада шаље на депоније, односно отпад је важан ресурс у тим земљама.
Босна и Херцеговина биљежи пораст извоза неопасног отпада у 2021. години. Управљање отпадом је скуп и сложен процес, као што су и припремни радови, но потенцијални приходи и нова радна мјеста вриједни су транзиције.
“Зелена агенда даје земљи иновативну платформу помоћу које креатори политика и улагачи из приватног сектора могу боље координирати своје акције и повећати износ приватних улагања”, наводи се у анализи. “Додатно, потребно је снажније дјеловати на надлежна тијела у БиХ да мобилизирају домаће финансије животне средине.”
Додали су да би зелене обвезнице могле играти улогу у помагању улагања потребног за постизање преласка на одрживост. Очекује се да ће Европски зелени план, путем Зелене агенде, потакнути разне реформе у БиХ које индиректно могу помоћи земљи да развије домаће механизме за привлачење више зеленог капитала. Анализа је урађена у склопу БиХ ЕСАП 2030+ пограма који проводи СЕИ (SEI) и који финансира Амбасада Шведске у БиХ.
“БиХ ЕСАП 2030+ је јако битан документ јер ће први пут у хисторији БиХ постојати свеобухватан и детаљан план који ће дефинисати трошкове сваке мјере и предложити типове финансирања животне средине”, закључили су аутори. “Стога ће власти у различитим јурисдикцијама и ДПИ-ји имати добро структурирану основу како би усмјерили пут ка лакшој сарадњи и ефикаснијој мобилизацији средстава.”
Чланак је иницијално објављен на порталу Bloomberg Adria 16. августа 2022.
