Управљање отпадом у Босни и Херцеговини кроз призму родне равноправности, друштвене једнакости и смањења сиромаштва
Ауторице: Клаудиjа Страмбо, Лиза Сегнестам, Белма Јаховић
Сажетак разматрања
Септембар 2021. године
Родна неравноправност и друштвена неједнакост, у смислу приступа средствима и њихове контроле, учешћа у доношењу одлука и знања, као димензија сиромаштва, дубоко су испреплетене се промјенама у животној средини. У овом сажетку разматрања понуђено је објашњење тијесне повезаности управљања отпадом у Босни и Херцеговини са питањима родне неравноправности, друштвене неједнакости и сиромаштва у Босни и Херцеговини. Понуђен је кратак приказ закључака прегледа секундарне литературе и јавно доступних база са подацима о животној средини, здрављу, природним ресурсима, родној равноправности, друштвеној једнакости и сиромаштву у БиХ.
Кључне поруке:
- Иако је у протеклој деценији повећана покривеност услугама сакупљања отпада, нека подручја још увијек немају ове услуге, док у другима услуге нису адекватне, што је нарочито изражено у руралним срединама. Ромска домаћинства чешће од осталих немају приступ овим услугама.
- На праксе одлагања отпада могу да утичу родна припадност и старосна доб. Дакле, важно је да се препознају и оспоравају друштвене норме које одређују понашање људи у односу на смањење настанка отпада и рециклажу.
- Услијед недостатка алтернативних могућности запошљавања, многе ромске заједнице се у обезбјеђивању средстава за живот ослањају на неформалне дјелатности. Нарочито је распрострањено сакупљање и продаја компоненти из отпада. Приликом даљњег развоја система управљања отпадом у БиХ, неформалним „сакупљачима/цама отпада“ треба да се да стабилна улогу у овом систему.
- Управљање отпадом је сектор у којем претежно раде мушкарци. Увођење родно заснованих квота и циљани програми едукације могли би да допринесу постизању разноликости запослених у сектору управљања отпадом.
