Analiza tokova međunarodnih sredstava namijenjenih za ekološko finansiranje, klimatske promjene i održivost: slučaj Bosne i Hercegovine
Autori: Amar Čaušević, Sanjin Avdić, Bernardas Padegimas, Biljana Macura
Novinski članak
August 2022.
Analiza ekološkog finansiranja u Bosni i Hercegovini provedena je s ciljem da se u budućnosti omogući održivo utvrđivanje prioriteta za finansiranje.
Osiguranje adekvatnog finansiranja za okoliš, klimatske promjene i održivi razvoj je izazov, posebno za države s niskim ili srednjim prihodom. Bosna i Hercegovina ima ambiciju da postane članica Evropske unije. Iako je trenutno u procesu društveno-ekonomske tranzicije, energetski intenzitet u Bosni i Hercegovini je više od četvorostruko veći od prosjeka u Evropskoj uniji. Od završetka rata 90-tih godina, država je dobila značajna sredstva iz bilateralne i multilateralne razvojne pomoći, uključujući sredstva za ekološko finansiranje (kao napr. za ublažavanje klimatskih promjena, zaštitu biološke raznolikosti, ostvarivanje korisnih društvenih i ekoloških učinaka).
Studija je obuhvatila opsežan pregled literature i iscrpnu analizu tokova ekološkog finansiranja za Bosnu i Hercegovinu u periodu od 2015. do 2020. godine. Rezultati pokazuju da gotovo ne postoje informacije o (efektivnosti) ekološkog finansiranja za Bosnu i Hercegovinu. U periodu koji je bio predmet analize, država je primila 545,6 miliona USD namijenjenih za ekološko finansiranje, a više od 99% ovih sredstava je utrošeno za vode, energiju, otpad i upravljanje okolišem. Nasuprot tome, za biološku raznolikost, upravljanje resursima, hemijsku sigurnost i ambijentalnu buku izdvojeno je manje od 1% ukupnih sredstava. 58% sredstava koje je Bosna i Hercegovina dobila su bespovratna sredstva, dok je 38% osigurano putem različitih vrsta kredita.
Uočene su značajne razlike u visini sredstava koja su izdvojena za različite sektore. Finansijeri su u prvi plan stavili nekolicinu sektora (kao što je voda), dok su drugi sektori zanemareni (napr. biološka raznolikost i zaštita prirode, hemijska sigurnost i buka, te upravljanje resursima). S obzirom na neznatan doprinos emisijama stakleničkih gasova na globalnom nivou, Bosna i Hercegovina je u poziciji da zagovara pravičniju raspodjelu sredstava. Budući da je gotovo 40% ekološkog finansiranja za Bosnu i Hercegovinu osigurano putem kredita, povećan je nivo zaduženosti države. Time se narušava princip klimatske pravde, s obzirom da ova država ima zanemarive emisije stakleničkih gasova.
