Израда стратегије и акционог плана околиша/животне средине за Босну и Херцеговину (БиХ ЕСАП 2030+) је дуготрајан и сложен процес у којем учествује више заинтересованих страна. Ко су они и на који начин доприносе процесу?  У овој објави ћемо вам представити неке од стручњака/иња који су чланови/це радних група и замолити их да нам кажу нешто о својим утисцима о 34 састанка овог циклуса, који су одржани у онлајн формату у марту и априлу 2021. године.

За израду стратегије животне средине усвојен је партиципативни приступ, што значи да је процес отворен за учешће свих заинтересованих страна. Стручњаци/иње из владиних и невладиних организација, из приватног сектора као и академске заједнице на нивоу БиХ, ФБиХ, РС и БД могу да се укључe у рад седам тематских радних група с циљем да дају свој допринос у овом процесу. Трећи круг састанака радних група био је углавном усмјерен на разматрање полазне основе и очекиваних исхода који се дефинишу у акционим плановима на сва ова четири нивоа власти.

Један од састанака трећег циклуса.

Први стручњак којег смо упознали је г. Игор Јевтић, који је члан радне групе за Квалитет ваздуха, климатске промјене и енергију на нивоу БиХ.

Фотографија: Игор Јевтић на онлајн састанцима радне групе за Квалитет ваздуха, климатске промјене и енергију. Уз допуштење г. Игора Јевтића.

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

Представљам Сектор за заштиту животне средине при Министарству спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, које је министарство државе Босне и Херцеговине.

Како сте постали члан радне групе у оквиру пројекта за израду ЕСАП-а БиХ?

Предложен сам за члана радне групе за Квалитет ваздуха, климатске промјене и енергију за ниво БиХ с обзиром на цјелокупно искуство и претходни ангажман на активностима у области животне средине и климе у Босни и Херцеговини.

Шта је за вас било најинтересантније/најкорисније у трећем циклусу састанака?

С обзиром на изузетну сложеност у управљању питањима животне средине и климе у Босни и Херцеговини, као и постојеће и будуће изазове, овакви састанци, на којима учествује већи број заинтересованих страна из области животне средине и климе у Босни и Херцеговини, представља јединствену прилику за предлагање и разматрање рјешења за утврђене изазове, недостатака и могућности у политикама у области животне средине и климе Босне и Херцеговине.

Поред тога, ови заједнички састанци доприносе јачању капацитета свих надлежних институција за животну средину и климу у Босни и Херцеговини на оперативном нивоу и помажу у јачању свијести шире јавности о питањима животне средине и клима у БиХ.

На дугорочном плану, ове активности доприносе унапређењу стања животне средине у Босни и Херцеговини, те поспјешују напредак државе на путу за чланство у ЕУ.

Фотографија: Саша Џумхур, члан радне групе за Xемијску безбједност и буку за ниво ФБиХ. Уз допуштење г. Саше Џумхура.

Затим смо се обратили групи за ниво Федерације БиХ (ФБиХ) и г. Саши Џумхуру. Он је члан радне групе за Xемијску безбједност и буку.

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

Представљам ИПСА ИНСТИТУТ, приватну компанију из Сарајева, гдје радим као водећи истраживач у одјелу за студије. Ускоро ће 20 година како сам први пут био укључен у пројекат, гђе се тражило испитивање утицаја на животну средину (“Сарајевска обилазница”), а у међувремену сам био ангажован као експерт за животну средину на бројним пројектима транспортне инфраструктуре, финансираним од стране ЕУ.

Како сте постали члан радне групе у оквиру пројекта за израду ЕСАП-а БиХ?

Добио сам позивницу од модератора радне групе да се укључим у БИХ ЕСАП пројекат од ове рунде састанака, коју сам са задовољством прихватио. Цијеним да је ово признање за мој досадашњи рад у области ублажавања негативних посљедица од буке изазване саобраћајем, гдје сам на бројним пројектима радио прорачун и моделирање буке у простору те израђивао одговарајуће карте буке и акционе планове за ублажавање негативних утицаја буке.

Шта је за вас било најинтересантније/најкорисније у трећем циклусу састанака?

Морам рећи да ми је најинтересантнији био вебинар, који је организован као припрема за овај круг састанака, гдје сам имао прилику да чујем јако интересантна искуства колега из Шведске и Румуније. Нарочито је интересантно било слушати искуства о имплементацији Директиве 2002/49/ЕЗ (о процјени и управљању буком из животне средине) у Румунији. Наравно, јако интересантно је било и на састанцима радних група (учествовао сам на састанцима за три нивоа – БиХ, ФБиХ и РС), а посебно бих похвалио организаторе, који су коришћењем адекватних технологија, у овим захтјевним временима, омогућили свима да дају свој допринос у сврху што прецизнијег дефинисања полазног стања и очекиваних исхода.

Фотографија: Виктор Бјелић, Центар за животну средину, БиХ. Уз допуштење г. Виктора Бјелића.

Послушали смо и шта нам о проблемима у животној средини може рећи представник НВО који је веома активан у процесу израде ЕСАП-а, г. Виктор Бјелић, члан ЕКО мреже БиХ. Током трећег циклуса састанака, г. Бјелић је присуствовао састанку радне групе за воду за ниво Републике Српске и Брчко дистрикта.

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

Центар за животну средину и ЕКО БиХ мрежу.

Како сте постали члан радне групе у оквиру пројекта за израду ЕСАП-а БиХ?

Номинован сам од стране чланица ЕКО БиХ мреже.

Шта је за вас било најинтересантније/најкорисније у трећем циклусу састанака?

До сада је процес био веома интересантан и важан, али бих искористио ову прилику да позовем све номинoване представнике институција власти да се активније укључе. Уз присуство представника институција власти и у сарадњи са НВО сектором и другим релевантним актерима имамо боље изгледе да израдимо приједлог стратегије о којој се може постићи сагласност и која може довести до позитивних промјена. Такође бих желио да видим већи ниво сарадње и координације између различитих сектора. То би омогућило много боље исходе будући да су све сектори међусобно повезани, а за већину проблема у животној средини су потребна заједничка рјешења.

Фотографија: Свјетлана Ђукић, чланица групе на нивоу Брчко Дистрикта. Уз допуштење гђе. Свјетлане Ђукић.

И на крају, успјели смо да поразговарамо и са гђом Свјетланом Ђукић, која је своје стручно знање ставила на располагање у оквиру групе за воду за Брчко дистрикт.

Коју организацију или заинтересовану страну представљате у овој радној групи?

У радној групи за област вода сам именована испред Одјељења за пољопривреду, шумарство и водопривреду Владе Брчко дистрикта БиХ.

Како сте постали чланица радне групе у оквиру пројекта за израду ЕСАП-а БиХ?

Радим у Одјељењу за пољопривреду, шумарство и водопривреду Владе Брчко дистрикта БиХ као виши стручни сарадник за водопривреду и заштиту вода већ 18 година. Учествовала сам у разним радним групама од Нацрта закона о водама до разних пројеката које је финансирала ЕУ, обука, одговора на питања ЕУ Поглавље 27 и разних радних група из области вода (заштите вода, заштите од вода,…).

Шта је за вас било најинтересантније/најкорисније у трећем циклусу састанака?

Интерактиван рад радних група ми је био веома интересантан, ,  а све у циљу добијања квалитетног документа.

Четврти циклус састанака радних група заказан је за мај 2021, када ће чланови/це радних група разматрати приједлог мјера за сваки од оперативних циљева дефинисаних у Акционом плану ЕСАП-а.

На овој страници пратите најновије информације!