Дана 10. јуна се на онлајн скупу окупило више од стотину особа из различитих сегмената живота и различитих звања како би слушали и расправљали о садашњем и будућем постепеном престанку коришћења угља у Босни и Херцеговини (БиХ). На вебинару је понуђено неколико кратких презентација стручњака из Штокхолмског института за животну средину, Европске банке, Свјетске банке, Европске банке за обнову и развој, Центра за одрживу енергетску транзицију РЕСЕТ, Инстрата и ЕПБиХ у којима је било ријечи о предстојећим изазовима и могућностима за рударска подручја у БиХ. Дамир Миљевић, члан Управљачког одбора Центра за одрживу енергетску транзицију РЕСЕТ отворио је дискусију на вебинару са неколико сурових чињеница, наиме у БиХ се годишње производи око 13,6 милиона тона угља, а удио угља у укупној годишњој производњи електричне енергије износи око 60-72%. Поред тога је више од 50% производње топлотне енергије засновано на угљу. Међутим, производња угља и електричне енергије из угља је неефикасна, непрофитабилна и доноси губитке електропривредама. Према наводима г. Миљевића, “Постепени престанак коришћења угља и енергетска транзиција није само обавеза Босне и Херцеговине према Паришком климатском споразуму, Уговору о Енергетској заједници и Декларацији из Софије, него је економски једина разумна одлука.”

Клаудиа Страмбо, сарадница на истраживању из Штокхолмског института за животну средину, надовезала се наовакав начин размишљања, казавши да ће транзиција која подразумијева престанак коришћења угља имати значајне импликације за раднике и заједнице чија егзистенција тренутно зависи од експлоатације угља. Стога је важно да се ова промјена усмјерава на праведан начин, да се пронађе начин да се ублаже потешкоће које подразумијева транзиција, и осигура да се могућности које ће она понудити равномјерно распореде у цијелом друштву. Гђица Страмбо је у својој презентацији представила концепт праведне транзиције и седам принципа којим ће се руководити израда плана и структура самог процеса транзиције и мјера које су потребне. Транзиција треба да се проведе уз широко учешће заинтересованих страна и на инклузиван и конструктиван начин. Како би се обазбиједила подршка праведној транзиције за погођене раднике и заједнице на краткорочном и дугорочном плану, биће потребна и екстерна подршка, од локалних власти до међународних агенција. Неки од примјера који можемо навести су важност осигурања могућности преквалификације за раднике, јачања мрежа сигурности, помоћ у тражењу посла, психолошко савјетовање и савјетовање у финансијском планирању. Представници Европске комисије, Свјетске банке и Европске банке за обнову и развој представили су неколико иницијатива и примјера сарадње као што су приступ Свјетске банке Праведна транзиција у рударским подручјима, Иницијатива ЕУ за рударска подручја у транзицији у земљама Западног Балкана и Украјини, Иницијатива праведне транзиције ЕБРД-а , које ће имати важну улогу у пружању подршке процесима праведне транзиције. Приликом планирања подршке, одабрани приступ треба да буде прилагођен јединственим изазовима и могућностима са којима се суочава свако поједино рударско подручје, како је нагласила др. Рeјчел Перкс, главна стручњакиња у области рударства из Свјетске банке.

Снимак вебинара ‘Императив престанка коришћења угља у БиХ” можете пронаћи ОВДЈЕ.

Презентације су доступне ОВДЈЕ.